Prosvetni glasnik

596

ИРОСВВТНИ ГЛАСНИК

јего: анортит и хорнбленда (дакле и она је стена ире „диорит" но „габро") а споредни хиперстен и одивин. СФероидна структура развијена је само по ободу зрнастога еруптивног масива. Аутор мисли да она постаје од ритмичне кристадизације час самог Федспата, час Фелспата са оливином, а овоме ритму узрок је Флуктуација температуре". „За тектонику је важна сумарна расправа г. В. Килијана: Без рћбпотепез (1е сћагпаде (1ап8 1ез А1рез (1е1рћшо-ргоуепса1е§. (СотрГез КепЛаз IX. Сопдгез §ео1. 1п1егпаИопа1 <1е Ујеппе 1903, 455) то јесг о оним планинским платнима на спољњем деду Француских Алпа, која су се од својих места откинула, далеко (по 30, 60 до 90. км.) одмакла и претурила. — Тврди се да су овакве појаве бивале у Швајцарским Алпима а г. Термиј е мисли да их је пронашио и у аустријским Алпима (привремене извештаје о томе штампао је у записнику Париске Академије Наука) где би сви северни кречни Алпи — по томе мишљењу били без корена и довезеии из Гајлтала, бар 100 км. јужније од садашњег им положаја. Против овога устао је г. Динер у Сеп1га1ћ1аМ. ±иг Мтега1о°'1е, Сео1. иш1. Ра1. (1904, 161) са љутитом и оштром критичком расправом: М"ота<Из1геп<1е Зсћиђтаззеп т <1еп Оз1а1реп у којој изпоси да нови погледи на Исгочне Алпе ничим нису доказани и да „психопатске тенденције за тектонским иадмудричењем доводе до „парадокса" и Геологију претварају у „Геопоезију и Геомистику". Доказе за своје гледиште на тектонику Источних Алпа скоро ће у детаљима објавити, али већ сада указује на неколико редова полегнутнх бора од којих и лостају преклапања терена и геолошке масе без корена на месту садашњега находења. Такве геолошке појаве видео је Космат у Корушкој, Буковски код Вудве и Кернер код Трогира. Недавно је г. Ј. Бержерон у једноме саонштењу Француској Академији Наука. (ОћвегуаИопз ге1аИуез а 1а 1ес1ошдие <1е 1а ћаи1е уаИее <1е 1а Ја1отИа) изнео мишљење да јурске бобије у горњем делу Јаломице у Румунији нису на своме месту, већ су ту досуљане по свој прилици чак одонуд Карпата из терцијернога басена у Маџарској". „За Геологију Балканског Полуострва нове су ове публикације: Г г. Т о и 1 а : Нег §е§е1шаг!1§е 81аш1 (1ег §ео1о§. Ег1'огзсћип§еп <1. Ва1капћаЉшзе1 ип<1 <1. Опеп1з и 1 ј . Сауеих: 8иг 1а ргезепсе <1е спз!аих тасгозсор1диез <1'а1ћ11е сћшз 1ез <1о1отез <1и Тпаз <1е 1а СгИе". РеФерати о овима, прочитани на данашњем скупу штампаће се у Геолошким Аналима Балканског Полуострва". 3. Прочитано је саопштење Николе РакиКа, проФесора о терциару у околини Крушевца. „Због тога, што у терциару у Крушевачкој околини нису до сада нађени фосили , није ни могла бити одређена старост његова 1 . Сад се на основи Фосила, нађених нриликом копања

1 Види Геодогију Краљевине Србије од Ј. М. Жујовића.