Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

597

једног бунара на нретиоследњој тераси расининој, међу којима сам познао СепШгат рк^ши и СагсПшп може закључити на сарматску старост једне серије ових слојева, а надам се да ће стручна одредба осталих Фосила, које сам посдао Геолошком Заводу потврдити ово мојо гледиште. ПроФил је овакав: 5. м. агрикултурни слој,; 4 м. крупни шљунак; 19 м. зелени гдинац с Фосилима. На извесној дужбни овај је глинац пресечен танким слојем лаиорца, а на 11. м. његову нађен је лигнит". 4. Д-р Дим. Ј. Антула саопштава резултате до којих је дошао Халавач проучавајући долине Дунава и Тисе. (6уп1а уоп На1ауа1а. гиг Оео1о§1е Лев Бопаив ипс1 с1еб ТЈвга Та1ез.* АгћеИеп <1. ип§. Аегг1;е ип<1 Ј^ т а1иг1ог8сћег, 1902, р. 228—224.) „За време понтиске етаже уздигнули су се Алпи и западни обод нонтиског слатководног језера, које је прекривало Бечки Басен и занадну Маџарску. У исто време је Дунав код Иожуна просекао себи корито у Малим Карпатима и на овај начин сведено је Понтиско Језеро само на мацарски басен. Правац Дунава био је по свој прилици С—Ј, о чему сведоче моћни сло.јеви шљунка, који се преко Шарвара далеко на југ пружају, докле Формације, које би одговарале крају понтиске етаже, овде нису никако заступљене. Део Дунава између Пожуна и Грана, управо данашње корито дунавско, образован је тек пошто је Понтиско Језеро услед издизања брегова пресушило и пошто је Дунав усекао себи корито у маџарским средњим планинама између Грана и Вајцена. Време стварања овог дела дунавског корита обележено је моћним естуарским наносом, који је Дунав нанео на своме ушћу у Левантинско Језеро. Ово је језеро захватало данашњи АПоМ и у почетку дилувијума отекло је каналом од Базјаша до Оршаве. При томе је Дунав имао правац од Пеште на Солнок, и отицао је коритом данашње Тисе. При крају дилувијума или тек почетком алувијума Дунав је почео мењати свој нравац. Под еолском акцијом живи песак из некадашњих језера засипао је дунавско корито тако да, се Дунав морао нробијати кроз лајтовске и сарматске кречњаке, односно да у понтинским глинцима награди себи ново корито у нравцу на југ. Од тога доба овај део Дунава по Беровом закону тежио је поступно на запад док није досиео у данашње своје корито. У раније доба Дунав је једном текао и око тителског платоа, а Тиса је у њега утицала далеко северније. Зашто је Дунав своје корито кроз Ђердапску клисуру иросекао, не може се тачно одговорити! може бити да су при овоме имала какву улогу медитеранска слатководна језера код Берзаске и Дубове. Део АлФелда, којим Тиса протиче био је можда за време дилувијума нод језером. Тиса је свакојако имала своје корито много источније и постепено се кретала на запад, што се и данас продужава. У овоме она не само да следује Беровом закону, него је њено просветни гллоник; II. књ., 5. св., 1904. 40