Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

На лрвом месту пада у очи стари, велики и за децу неспретан Формат. И Јовићев Буквар није био најзгоднији, јер је достизао ведичином остале књиге шко.оске; али их барем није иретицао. А Чутурилов и иређашњи и овај превазилазе величином све пшолске књиге свих разреда. Као да се писац баш заљубио у овај Формат! А колико је овако велика незгодна и за ношење и за чување и варошкоЈ а камоли сеоској деии, особито по рђаву времену, то зна само онај, који их је носио и сам се мучио или гледао како се деца муче. Много .је дакле згоднији мали спретан Формат мале осмине или мало повеће шеснаестине. Такву књигу деца могу лако увити у хартију и за невољу метнути и у џеп или у недра. А и у торби неће бити издожена квару толико колико је изложена књига оволикога Формата. После овога на самим корицама пада у очи потпис. Еад .је већ у нас обичај, да се и на књиге државнога издања ставља потпис пишчев, па и на Буквар, онда је барем требало ставити нун потпис, а не осгављати децу у недоумици да погађају и нагађају шта значи оно „школ.," а особито оно „у п." Само мало промишљања о томе и читаоци ће се и сами сетити на шта деца могу номислити кад прочитају: „школ. надзорник у п." И онда ће видети, да ово није баш таква ситница, каква изгледа на први поглед. Већ је од мање важности замерка наша о томе, како је обележена цена. На књизи стоји „50 ир. дин." а боље би било исписати цело иара, или казати просто: нола динара. Но све су ово недостаци техничке природе, који не утичу на само учење читања и писања. Сад долази сама садржина. На прво месго дошла је опет слика зоље или осице, за коју деца треба да кажу „ое," за љубав ова два прва слова. И кад су већ морала доћи одмах два слова уједно, онда је барем могло, место „оса," доћи нешто друго, што је несумњиво и што би деца одмах погодила. Овако ће прво рећи чела, па онда зоља, па онда осица, па најпосле оса, али, барем у Србији, никад ос. Слике се за нормалне речи морају узети такве, где ће дете, као и самоук, морати да каже управо ону реч, коју хоћемо. Код слова о је остала неизбежна „коврчица," која није потребна ни онда, кад је ово слово у средини, а камоли кад је оно на крају. На нротивној страни је један мало стегнут круг; а да не би деца рекла да је то круг или точак (или јаје), испод њега је нацртана једна дашчица и на њој је написано „обруч;" а до њега је слика српа"и испод ње: опет на дашчици, написано „сри." Ове две слике, обруча и српа, биле су потребне с тога, да деца запамте боље на шта личи штампано 0 и штампано с! Дакле, деца су могла најнре и писано о и писано с да запамте без поређења с каквим конкретним предметом, а после штампана лакша и гогово исто таква не могу, него се сиромах точак или