Prosvetni glasnik

614

прооввтни гласник

Данас се наставом српског језика задовољава: да ученик научи да чита (на лепо, изразито, логичко читање слабо се обраћа пажња), и да репродукује оно што је прочитано (обично усмено); да зна сва сувоиарна иравила граматичка, често пута напамет (на иравилан говор приликом пропитлвања и иначе обично се слабо пази); и да изради у .чесец-два, и против програма, један аисмени школски задатак „за оцену" (који се обично савесно не прегледа и пред ученицима не поирави). Форма је главно, а сугатина наставе споредно. У нагаим средњим гаколама српски се језик предаје само до IV раз. закључно; а у вишим разредима нредмет истина носи име „српски језик", али у ствари се учи српска литература, и све друго — само не срискн језик. С IV разредом се, дакле, завршава знање српскога језика. У другим стручним гаколама предаје се опет у главном литература, а у једнима се тек сада уводи „српски језик са књижевношћу", гр. „српска књижевност", као нов предмет. 1 Наше је мишљење да учење српскога језика ваља продужити, бар с једним часом, све до свршетка средњих и стручних школа (разуме се, уз књижевност). Није оно све „сриски језик" што је обухваћено садашњим програмом и садашним граматикама. Врло важна ствар за нас Србе, упознавање ученика с данашпим стапем ерискога језика у разним крајевима Српства (бар у главним цртама), поред историјског и географског знања о њима, данас се нигде не предаје, јер није у „програму", а и није довољно обрађено (у уџбеницима тога и нема!). Зато врло жалосно стојимо и у оцени својих — српских ■— дијалеката, и пред научним светом; јер наше дијалекте боље знају странци, на првом месту наши суседи, него ми сами. 11а и неки наши научници — етнограФИ, којима импонује енциклопедијско знање, нанели су нам у својим штурим и поврганим подацима о језику више штете него користи.' 2 Представници славистике данас су отворено на страни наших суседа. Бугари су детаљно описали све своје дијалекте и дијалекте Маћедоније, па су се спустили и у крајеве наше Источне Србије. 3 Ну, хвала буди систематском, научном, нешовинистичком раду нншега првог лингвисте, д-ра А. Бе лића, проФ. Велике Школе, наша дијалсктологија кренуће напред гигантским скоком; и само истрајности, па ће се попунити и та страховита празнина у нашој лингвистици. 4 И с данашњим иланом и арограмом могло би се дођи до већега успеха у матерњем језику, да се једнако има у виду главни циљ наставе српског језика: иравилач говор п иравилно иисапе. Данас се негује у главном први део, а други се занемарује. Па ни у првом делу нема јединства у целокупно.ј

1 Види указ од 26. августа ове год. у »Српским Новинама* 1 .

' 2 Карић, Србија, стр. 209.; Милићевић, Киежевина Срби-ја, стр. 857.

3 К. Мисирковг, Значението на моравското или ресавското иаречае за с~»временната и историческата етнографил на Балканскип иолуостровг (Бмгарски ПрегледЂ. Год. V, кн. I. Софил 1898.). Треба само прочитати закључке на крају! И др.

4 Г. Велић спрема у издању наше Академије Наука епохално дело: Дијалекти Источне Србије, и др.