Prosvetni glasnik

41*

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

615

настави, особито у живим језицима, јер се све сваљује на слаба илећа наставника срискога језика (врло ретко стручњака), који са 14 —15 часова ни.је у стању да, с оваким програмом, искорени све неправилносги и погрешке у усменом и писменом раду ученичком. Програмом се граматичко знање потчињава штиву, гр. читанци; и то је оправдано. Међутим, наше читанке нису удешене тако да се у чланцима постуино репрезентује примена граматичкога градива, као што се може наћи у читанкама туђих језика. Сем тога, у читанкама се не могу градивом обухватити све Фразе у којима се јављају дијалекатска одступања. Данас се више не признаје у свему гледиште да данашњи књижевни језик сриски, каво су га утврдили Вук и Даничић, треба окаменити за сва времена, него га ваља допуњавати и класичним материјалом из данашњих српских дијалеката (Јагић, Белић и др.). Према томе, ученици из разних крајева Србије и Српства неће се аотиумце научити иравилности данашњега књижевног језика, какав је- у граматикама и читанкама, већ ће о специјалностима које нису оппшрније или никако разрађене, задржати своје аровинцијално знање. Ово се тиче поглавито танане ствари — акцента. Дакле, данашњим читанкама и данашњом применом граматике на „штиву" (најчешће синтактичка и друга вежбања, гевр. „анализа"), <1е &с1о, не иостизава се оно што је у суштини циљ учења српског језика: да ученици не греше у језику. На ово се слабо ко од наставника осврће; а како ли је у крајевима, где се говори дијалектом, који старином или специјалним развићем доста одудара од књижевног језика српског! Ствари на које се у настави срн. језика иајмање иажње обраћа, јесу: иравоаис ш интераункција. У овом погледу најжалосније стојимо, особито у интерпункцији. Сваки пише како хоће. Недићеви покушаји да се што пре дође до јединства у овоме, 1 и поред његова смишљена али врло уског рада, пропадоше без трага. Најзад, његов је рад изишао у листу који .је пшрој публици остао непознат. Алп је чудновато и жалосно, да је рад (и ако непотпун) нашега признатога научннка Ст. Новаковићају његовој „Српској Граматици" (целокупно издање), из које се већ 10 година учи, слободно можемо рећи — пропао. Партија о интерпункцији и правопису, у главном добро разрађена, једва да се гдегод — и то површно — предаје. Место да се то иајпре детаљно пређе, ради практичне примене при изради писмених задатака, предаје се педантно редом парагра® по парагра®; и како синтактичког градива има врло много, обично се до те партије једва стигне на крају године, и као „неразрађена" остави се непређена. Нико није устао иротив погрешности њене обраде. Сит 1асеп1, ргоћап!. Да се бар радило по овом кратком упутству, дошло би се, зар, до некога јединства у писању. Међутим, већини је остало и непознато да овога и има у граматици ! 2

1 0 иравоиису и интериункцији од д-ра Љуб. Недића. Београд, 1894.

2 Често сам слушао у кодегијуму препирке око неких ортограФских питања, која су лепо обрађепа у Ноћаковићевој Српској Граматици. II сам сам о томе пред испит дознао, јер нигде нисам о томе учио!