Prosvetni glasnik

172

ИРОСВЕТНИ ГЛАС1ШК

— Сад ћемо да изиђемо у двориште! Али тамо се нећете пуштати и.{ реда, него ћете остати у реду. Хајдете полако, а ја ћу завама!... У дворишту. Стојте! — Назите, има ли свуда корак између вас! Овде нема корак: ви сте много близу. Мало даљо!... Ви сте много раздалеко. Приближете се! — Сад је свуд добро. Окрените се овамо! — Сад има два реда: предњи и задњи. Ви сте овамо у предњем, а ви сте тамо у задњем реду. Дигните руку ви у предњем реду! — Дигните руку и ви у задњем реду! — Спустите!— Предњи нека кораче корак напред! — Сад задњи! — Предњи ће сад да стоје, а задњи ће да ступе у ред међу прве. Но с које стране ? Ви знате, да може с леве а може и с десне стране ономе који је пред тобом. Зато ја морам да кажем. У лево напред! — Добро је. Натраг! — У десно напред! — Добро је. Вратите се натраг! — Хајдете сад то исто али мало брже. Напред — лево! — Натраг! — Нанред — десно! — Натраг! — Окрените се сад онамо (на супротну страну, а тамо ће прећи и наставник)! — Сад сте ви предњи, а ви сте тамо задњи. Сад ћете ви да ступате напред. Пазите: папред —' — Што не ступате ?! („Не знамо на коју ћемо страну"). Зато, шта треба ја да кажем ? — Онда назите: напред лево! — Добро је. Вратите се натраг! — Пазите сад: напред — десно ! — Натраг! — Нанред — лево! — Натраг! — Напред — десно! Натраг! — Напред лево! — Сад сте све по један, у једном реду. Ухватите се за руке! — Хајдете овамо! — Доста! — Спустите руке! Окрените се онамо! — Ухватите се опет за руке! — Лођите напред! — Стојте! — Спустите руке! — Окрените се овамо! — Еоји су били други, у задњем реду, нек се врате на своја места! — Окрените се напред, као кад хоћемо да идемо! — Сад пазите: место по два ви ћете да будете по четири у реду. То ће да буде овако. Ви два прва оетајете на месту, а ви за њима можете прићи с леве а можете и с десне стране од њих. Хајде прво с леве стране. Станите овде! — Ето, сад сте четворица! Сад ви стојте леио док ја уредим ове друге! Ви двојица остајете на месту, а ви долазите овде! — Тако ! Даље ви! Сад ви! — Сад ви ! — До краЈа, докле ее не уреде сви. Ухватите се за руке! — Пођите нанред! — Стојте ! — Окрените се натраг! — Пођите ! — Стојте ! — Окрените се овамо ! — Сад да видим, можете ли ово да запамтите: кад овако стојите по четворица, онда се то зове двојни ред, а кад стојите онако као мало пре, по два, онда се то зове прост ред. Ко је запамтио? — Кажи ти! — Ко још! — Кажи ти! Још? — Још ? — У каквом реду стојите сад? — Вратите се у прост ред ! — Станите у двојни ред! — У прост! — У двојни — У прост! Добро је; добро сте запамтили. Овако, у простим редовима, највише иду ђаци. Али и они могу да иду у двојним редовима, по четири, као војници, особито кад их је више, на неће да се отежу далеко. И боље је овако по четири ! — Сад назите даље. Могу ова друга четворица да