Prosvetni glasnik

184

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

на споје место. У вудгарном говору чују се и гдагоди фукнути се (брзо се увући) и нафукати се (иагурати се, нагоми л а,ти се). дгисћ (пољ.) за пад с тутњавом. Исти ускдик и код нас. Глагод с истим кореном врло често се употребљава у изразу: ,«н грухну о земљу," као и кад је реч о пушчаном пуцњу. ћта( (чешки) код брзог шчеиања: ,кођи1а ћша! ћо, а вјеШа" кобил.а је дохвати — јабуку — и поједе. Не знам, који би наш усшшк био овоме подударан. У неколико клои! и аи! Од интереса је помеиути, да у овоме крају има реч жматољак, који означава врло крупне залогаје. Нема ли та реч какве везе са кта1, и ако се сличан усклик не налази?... кор (чеш.) при скакању. И код нас исти усклик: „ Ирво скочи, па онда реци хоа /" (Н. посл,.). „Онда, се Брко залети, па хоп! те преко воде" (Вук, С. н. прип. стр. 5.). кгк (чешки) за звук приликом ломљења каквог мањег предмета, кад се овај баци. У Чешком је пример: „сШарес сћорП 8е Шек, а — ћгк Ј1 (Јо ресе" (слуга зграби колица, па Јггк! у пећ). У неколико овому одговара у нас крр!. Има и глагол крнути (за падање или ударање с ломљавом) и крхати. Овај последњи, у овоме крају, узимље се и у смислу кашљуцати. ћик (чеш.) код потмулога удара. У нас туи! ки!к (м. руски) код изненадног појављивања. У Шевченка: аж гулвк — 3 Дншра повирнали мали! дхти сбмпочисб " (тада напрасно А.! изронише из Дњепра га смехом дечица). Подесне замене не знам; негде му може одговарати хои!, као у примеру из Вукићевића јз усклик Ђиск. ћу!) (пољ.) за брзе, изненадне покрете. Пример је овакав: „јак §о рохпак, ћућ с!о шедо..." (кад га познаде, она ћ. на њ). И овде не знам подесне замене. сћапЛ (чеш.) код брзог хватања. Глагол Иаиити (а Капнути), који се у овоме крају чује, долази за исту употребу, али не могу потврдити, да долази и сам усклик Иаи! ска\> (м. р.), кад се нешто шчепа: „лисичка хнгп. за тои в1хотђ (лисица хап! за омут сламе). Најчешће се, у овакоме случају, код нас употребљава држ'! У колико знам, није ни 'аи! искључено. сМа§1 (пољ.) код брзог одсецања. У Српскоме фик!: „и један се, вели, наш залетео на њиног овицира, па фик! сабљом ко краставац" (Љ. Ср. 12. стр.). ...„па онда....преко носа фик! а нос у траву..." ( С. Учит. 92. стр.). хлоиг код удара са лупом и клопотом. Само у једноме од наведених примера могло би наше клои! служити као замена: