Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

203

Еод новорођеног детста није само осетљивост према светлости слаба, недостаје не само пажње и духовне снаге за Фикеирање и посматрање предмета и за туманеае чудних опажаја, него је и физиодошкп механизам још несаврнген; мишићни апарат који управља покретима очнју још није развијен. Стога се јавља једна периода непоуздаиог покушавања, слично као код астронома, који својим тедескопом звезду тражи. Дете мора да научи да се служи својим очним мишићима, као што научи да управља мишићима ногу при ходању. Очни капци у новорођенчета не показују у својим покретима ни еагласности ни симетрије. Једно се око отвара, докде друго остаје заклопљено. Сви се носматрачи деце сдажу у томе, да нема сагдасности у покретима очију и покретима капака. Л.асно се може на пр. приметити код новорођенчади, да им десно око гдеда на једну, а дево на другу страну. Прајер је нашао да новорођенчад врло често крећу једно око сасвим независно од другога, па и покрети гдаве су кадшто супротни покретима очију. Он је констатовао уопште, да нема симетрије, асоцијације и конвергенције у покретима очију новорођене деце, као код одрасдих. Мора да прође извесно време, па да се од почетног хаоса створи ред, да се некорисни, неуређени покрети очију усаврше тодико, да буду корисни и уређени, и тек напосдетку постају и хотимични нокрети од нехотимичних, кад је дете всћ стекдо слособност да управља својим погдедима. Сиособност да прати кретање предмета, да мења правце гдедања, дете стиче такођер поступно, дагано. Еспина извештава о једноме детету, које је могдо 26 дана но рођењу да прати очима покрете једне дампе која је мењада своје место, а од два месеца могдо је своје погдеде спе боље да управља и да задржи, упирући их у очи дицима, која се с њим забављаху. Куиње посматраше једно дете, које се 20 дана освртаите очима, не окрећућп и гдаву, већ само очне јабучице. Дарвин се чудио, како је његов син споро задобио способност да прати очима нокрете предмета, који се мадо брже кдаћаху. Он је то стекао тек кад иу је би.1о осам и по месеца. Прајер наводи о своме сину, да је тек У 29 недељи несумњиво поглеДао за једним врапцем, који је продетео, и ако га није познавао. Многоје дуже трајадо, док је могао погдедати за играчкама, што их је бацао на земљу. У опште, дете може да прати најпре предмете, који се спорије покрећу, као н. пр. кдаћење шетадице, покрет натоварених кода; код бржег кретања треба већа извежбаност очних мишића, да би се очи прилагодиде даљиии. То је доказ, да код човека нема наслеђеног иди урођеног придагођивања гледања, као н. пр. код животиња, већ се мишићи и очи морају вежбањем подешавати за виђење. Детињем оку представља се, вероватно, спољашњи свет, у иочетку, исто онако као оперисаним слепцима од рођења, т. ј. као неко мутно, кемирно поље, у коме се све креће, комеша, у коме се истичу као 14*