Prosvetni glasnik
НАУКА И ИАСТАВА
1897.
1902.
Права
• 67
141
Медецина • • • •
• 25
94
Инжињерство • •
■ 78
117
.Литература • • •
• 62
67
Природне науке •
• 26
12
Иољопривреда • •
• 16
20
274
451
• Ако би се упоредиле ове две колоне, видеди би да је у свима колежима, изузев ириродиих наука, број студената иорастао, а наронито код инжињера у место мањка, увидели би огроман вишак. У ствари, показује се свуда, изузимајући код природних паука, у свима групама апсодутни прираштај у дипдомираним, али то иде по разним ратама, тако да је проценат н. пр. код инжињера изгдедао као да опада т. ј. вишак је изгдедао релативно мади, кад се сравни са медединским и правним кодежом. Велики покрет појавио се код шкодских људи, што се толико несразмерно много времена троши на учење. Узмимо да један студенат покаже најбољи успех на испитима, то ипак он не може свршити своје образовање пре 23 или 24 годипе. Кажу, да наша раса веома брзо сазрева, али исто тако и вене, и с тога се не може допустити тодико драгоцено време искључиво само за спремање за животну борбу, а у тодико мање, што просечна старост дипломираних на токиском университету износи сада 26 година и 9 месеци а то је дадеко од доброга. Одступање од минималне етарости према оној у самој ствари, објашњава се једним дедом припремним испитима, а другим, што не постоје годишњи стручни испити; ми међу тим имамо стварних основа да ће у будућо бити већи број тих испита. Али, осим тога, недостаје свака основа за ту претпоставку, да се наша раса раније распада но друге, јер ми имамо на супрот томе чињеница, које показују да ће та претпоставка на крају крајева пасти. Тако н. пр. наши медецински аукторитети су утврдиди да код јапанских девојака пуберитет не наступа раније него код њихових сестара у Европи. Омиљена теорија код страних народа о брзини сазревања и брзом нашем пропадању нема основа. У осталом, и ако наше либерадно образовање до 23 или 24 године изгдеда мадо дуго, опет зато университетско образовање потпуно одговара позиву, и кад се у тим годинама човек прими позива једног чиновника иди доктора, сигурно за тај позив још није престарео. И ми смо принуђени, у место да мењамо систем, пре да проширимо наше университете а следствено и број виших школа. Превео Драг. Ј. Ј.