Prosvetni glasnik
218
ДРОСВЕТНИ ГЛАОНИК
он иди постаје надзорник (1и1огз) у истом колеџу, или ^досиева до зваља и достојанства ту или иа другом месту, са страхом очекујући да се упразни каква парохија — коју сваки кодеџ има под сво.јим покровитељством, — и тада иде у туђину, постаје светтеник, и жени се. 0 научним радовима и испитивању, слабо се шта може рећи док је у колеџу, ту је наука само крава музара. На енглеским универзитетима одомаћио се онај страховити кинески систем, непрестаног испитивања. Ко хоће да добије академски степен, треба да нодожи два испита, један лакши (Разз), и други тежи (Нопоиг). Вредан, пажљив ђак, научио је да ради не само знања ради но и исиита ради, јер од тога му зависи да буде степендијант (8сћо1агзМрз) и члан (ЕеПотећЈрз) а од тога му зависи сва његова будућност. Ови су испити врдо тешки, нарочито у Кембриџу, у одељењу за Мптематику. Мдадић са најбољим снособностима мора се веома нанрегнути, јер мора не само доста да зна, да буде спреман и вешт, већ мора бити бољи од конкурената, кад буду иснити за утакмицу (сотре1а4гге). Због тога је многи мдадић још пре испита посгао бдесаст иди идиота; други су усдед усиљеног рада, ведиког наиора после исиита душевно тако уморни и слаби, да су несиособни за ма какав рад. Ко ове испите срећно издржи и остане здрав не само духом, но и памећу, и живцима, тај богме мора нечем да се у животу нада, и да задобије нешто више од учености и испитивања, на њега се у нерснективи осмејкује: црква, са вдадичанском митром; право, са изгдедом да постане дорд канцедар; у кратко, док су бдагородни оснивачи из старих добрих времена оснивади величанствене кодеџе, снабдевајући их са огромним капитадима да би само могли науку унапређивати, данас су пак кодеџи исте судбине као и манастири, — обоје су промашиди циљ. Проћи кроз ОксФорд, ма у које доба године, он ће нас очарати више, но ма која друга варош у Европи. На сваком кораку, не само у Јнироким великим удицама, но и у узаним средњевековним споредним удицама, наићи ћемо на кодосадне модерне грађевине. Ту су старински кодеџи, које је нзео з}б времена, и зато су баш живописнији, са в>асадом разнога стида, торњи и капеде, са.двориштима ко.је је обрасда трава, иза којих се находе дивно уређене баште. Еолеџи као заводи састављају сваки за себе кориорацију, а овн оиет сви скуиа кориорацију универзитета. Универзитет има не само своје проФесоре, већ и нарочите егзаминаторе, и универзитет је данас само завод за испитивање, који нодвргава испиту не само универзитетске ђаке, већ шаље своје емисаре по целој Енгдеској, и они подвргавају строгом испиту, и све који имају права на полагање испита. Н ова центрадна корпорација има своје ведичанствене грађевине — школе (8сћоо1), где се не доцира,