Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

285

Према овомо реФерату г. реФерента Савет је оддучио : да се ова књига може употребљавати за покдањање учеиицима народних школа о годишњим испитима, кад се пре штампања поправи према напоменама г. реФерента. X Прочитан је реФерат г. Павл.а Аршинова, ванредног чдана Савета, о књигама: „Утицај дневне и вештачке еветл.осги на орган вида" и „Како да сачувамо очни вид?" од д-ра Ђорђа II. Нешића, очног лекара, које је издао књижар Мита Стајић и молио за одобрење да се ове књиге у његовом издању могу употребљавати за књижнице народних и средњих школа и за иоклањањо ученицима средњих школа. РеФерат г. Павла Аршинова гласи: Г<лавном Просветном Савету Прегледао сам књиге од Др-а Г Б. П. Нешића, очноглекара: „Еако да сачувамо очни вид?" и другу: „Утицај дневне и вештачке светлости на орган вида ", које је књиге поднео г. Мита Стајић, овд. књижар, с молбом за одобрење, да се „могу употребљавати за књижнице народних и средњих школа и за поклањање ученицима средњих школа". Поднете је књиге написао на томе пољу признати стручњак наш, а унео је у њих материјал најпотребнији за дајика, те са те стране замерке бити не може. Материјал у књизи распоређен је тако, како захтева сам предмет, да би било што прегледније оно све што се казује о оку и о раду очном. Вредносг се и једној и другој књизи истиче особито још и тиме, што су у томе на око узете и прилике школске. Штампа је и хартија да се лепша пожелети не може. 11 што има слика, чисте су и разговетне. И у језику мање је ногрешака што се тнче употребе речи и облика, али Је више у стилизацији. Само те погрешке нису толике, да би могле нокрити те да се не види вредност књиге. Има места необичних за наш језик српски. Местимице туђа реч могла би се заменити нашом српском. Где год нмамо својих, те речи у популарним књигама не треба замењивати туђима. Тако место орган вида свуда би боље било рећи око. Тако и место нормално лакше се разуме кад се каже правилно. Те речи, као што су и: Функција, акомодирање, Фигура, гравдрање и т. д. лако је наћи у књизи и лако је заменити српскима. У књизи: „Како да сачувамо очни вид?" могло би се тако поправити и ове погрешке: на 3. стр. 13. реду озго место што се рекло: за јасно виђење ближих и удаљенијих предмета, боље би било рећи: да би се боље видели и ближи и даљи предмети; на 4. страни у 10. реду озго место: ово скупљање и ширење зенице вршн се помоћу малих мишића, боље би било рећи: зеннцу скупљају и шире мали мишићи; на страни 9. могло би се мало разговетније стилизовати оно, где се говори, да ли може у оку уби.јенога остати ФотограФија убице, или не може; и на истој страни за наш језик тешко и необичио казано је оно унаслову: умор очију главни проузроковач наглог опадања вида; на стр. 11. и 12. место акт виђења требало би рећи гледањена стр. 64. спомиње се диоптрија, а нигде се не каже, шта то значи? на