Prosvetni glasnik

наука и настава

543

опет неке основе на - а(-ја ) нрилазе потпуно основама на -п; тако НеМ, Шг1 п друге, код којпх бисмо данас, према њиховој ранијој промени, очекива.ли обдике НеИез, 1Иг1ез итд. Код неких основа међутим прелаз није потпун. Тако н. пр. с1ег бсћгаек (у средњем високонемачком зтегге) задржава своју стару множину по обрасцу ђо!;е, алиуједнини прилази основама на -а, и мења се као Та§\ Још је вигае основа на - а , које у једннни задржавају своју стару промену по обрасду Та§, а у множини прилазе основама на -п, као 81.аа1, Маб1, 8ее и друге. На тај начин постаје у новом периоду и за мугаки род иов образац, у коме је једнина по основама на -а (Та§',) а множина по основама на -п (Во1;е), дакле Лег 81аа(; — с1ез 81аа1:е8 — Лге 81аа1;еп. С. Поменуо сам већ да је Ј. Грим све основе поделло у јаке и слабе, увргаћујући у прве све основе на самогдасник, а у друге основе на -п ; отуда за промену вокалних основа назив јака, а за промену -п основа слаба промена. Ал.и поделом на јаке и слабе основе нису обухваћене све основе немачког језика. У старом високонемачком има, као гато сам већ поменуо, осим основа на -п јога и основа на друге сугдаснике (за паМ види стр. 427, за гаап стр. 426 пр. 1), од којих су нарочито добро очуване основе на -г: ћгаоЛег (ВгиЛег), пшо1ег (МиИег), 1оћ(;ег (ТосМег), 8№е81ег (Зсћлтеб^ег) и, у једнини, Мег (Уа1ег); њнхова промена изгледа овако:

8ш§.

Мот.

ћгиоЛег

тио1;ег

Сгеп.

ћгио(1ег

тио1;ег

Ба1.

ћгиос1ег

тио1,ег

Асс.

1згиос1ег

тиокег

Р1иг.

Кот.

ћгиос1ег

тиоЈег

беп.

ћгиос1его

тио(;е1'о

Ђ&1.

ђгио(1егит

тио1;егит

Асс.

1л'иос1ег

тио^ег 1

Поред јаке и сдабе нромене има дакле у најстарије време именица које не иду ни у једну групу, и оне се обично и излажу у засебном одељку. Али гато је јога важније, не стоји у ствари да јака промена обухвата само вокалне основе и да су њени обраеци само обрасцивокаллих основа. Ми смо видеди (стр. 425) да је именица КаЊ ос-

1 Именица бЛег има и у најстаријим споменицима множии)" по основама на -а, дакле пош. асс. &(;ега као 1а^а, а и у једнини се, поред старијег облкка Шег, јављају у $еп. (1а*. облици &1еге8, 1'а);еге. У средњем високонемачком јављају се у једнини и &1ег и 1л'иос1ег како у старијим облнцима без наставка, тако и по основама на -а (уа(;ег8,1)гио(1ег8); у множини пак већ муте основин самогласнпк: уе(;ег, 1згиес1ег. Данас се меаају по обрасцу а-основа које се свршују на -ег, -е1 и -еп (види страну 428 и даље). Именице женског рода пшо(;ег, (;оМег и зтееа^ег задржавају све до данас своју стару једнину; у множини пак пшоЈег и ^оћ(;ег јож у средњем иериоду муте основин самогласник (шие1ег, (;бћ(;ег), а в^еа^ег прилази основама на -п (8\уе81;ет).