Prosvetni glasnik

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

су се да полажу на проФесорском пспиту педагогаку групу; а у књижевности, добили смо читав низ педагога лаика. Тако, ти даици ,окуражени" неодређеношћу наших стручњака, врло смело претреџају пздагошка питааа. Један, рецимо купећи Фолклор, пише „Из народне педагогије" оно, што апсолутно не ул.ази у педагогику; други испитује какав обичај народни, претреса какву рђаву особину народну иди распрдвља какво политичко питаље, он већ у свима тим питањима налази узрока или последице у васпитању; трећи проналази васпитање тамо где се више врши квареж него васпитање, а чотврти постао случајно управитељем или наставником каквог васпитног завода и већ гшше своје васпитно опаске, и на основу тога прописује читаве принципе, јер му је сам положај на то дао право. И, кад погледамо, сви пишемо и читамо о васпитању, сви хоћемо и себе и другога да васпитамо, а још нисмо на чисто нисапитањем: штаје то васпитање, а камо ли како се оно спроводи. За то се данас с правом и пребацује школи, да она дајо негативно резултате. * Пошто се на етици заснива сврха васиитања, пре, него што би прешао на своје гледиште, било би у реду да изнесем главне правце етике, како они схватају опредељење човеково — идеал људског живота и, шта од тога педагогика узима себи за циљ. Али, како има разних праваца, т. ј. разних гледишта на свет, ја бих се морао више задрлхати, излажући сва та гледишта. У осталом, мислим, да бн то, на овом месту премашило мој задатак, зато ћу се ја задовољити с напомоном: да се етика у главном дели на дескриптивну, која само излаже, описује идеје живота људског у прогалости и садашњости, која само констатује Факта; и нормативну етику, која изводи идеје као циљ за усавргаавање будућег живота. Три су главнија правца у нормативној етици према томе, да ли за психологаку основицу узима осеКање, разум или вољу. И са индивидуалног и са социјадног гледишта данас се човек не цени само по томе како осе&а, шта мисли, већ по томе: шта и како он ради. Другим речима, осећање и разум док не пређу у хотење т. ј. у вољу и то у активну вољу, немају никакве вредности. Зато предмет васпитања и јесте воља, зато наука о васпитању — педагогика и узима себи циљ од оне нормативне етике, која за психодошку основицу узима вољу. И, пошто воља представља јединство човекових психичких маниФестација, јединство наше унутрагањости, то се на мах и догички циљ васпитања нред нама показује у јединству. Зато, моје је мишљење, а оно није усамљено, да сви циљеви који су изнесени у разним уџбеницима и расправама, па и оним, гато су највише обладади, ает циљева (физичко васпитање, интедектуално васпитање, техничко васпи-