Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

441

Али када синови не иду због тога у рат, да освете оца, да л_и да им онда мајка допусти, да иду ? Она се кодеба, плаче... страшна је то жртва. Али када то не би жртва била, где би онда била заслуга? Оаа ће пустити синово. Жена најстаријега и веренида најмлађега пустиће свога мужа и вероника да иду на свотудужност н неће бескорисне сузе пролеватн. Напротив, оне ће слати својим мулгевима, који стојо пред непријатољем поздраве, К 'ји ће их храбрити, улевати им срчаност и сталност у љубави према отаџбини. А шта ће ове три жено радити код куће за све време док рат трајс? Сваки дан нека говоре доци о онима, који се боро за отаџбину. Нека дечацима у солу кажу, шта треба да ради грађанин, који љуби своју отаџбину. Нека деци причају о онима, који су часно погинули за отаџбину а и о онима који су се срећно вратили ма и као богаљи али са почасним крстом на јуначким грудима. Нека даље рекну, да рат, ма он сам по себи и био нечовочан, у праведној ствари није за осуду, јер само ратом могу да се врате крваво стечена иа онда од непријатеља подмукло отета права. Храбрије жене треба да теше оне које су мекше и осетљивије, треба да им кажу да не гине свако, ко оде у рат, а најзад и ако погине, погинуо је за свету ствар и захвална отаџбина неће ни њих ни њихове заборавити. .Гробове њихове ките цвећем и они, који их никада не познаваху, а име њихово остаје стално у историји отаџбине. Они, који погину од ненријатељскдг куршума, то су мученици отаџбине, то су светитељи новога времена. Ну поред свега тога не треба сед.гти забадава и само се речима сећати храбрих бораца. Старо платно треба чијати и правити шарпију за рањенике. Платнене врпце, по неколико метара дугачке, треба уколутати и њима пунити корпе. Сво је то потребио за превијање рана, па ће се рањени борац онда запитати, није ли ту шарпију његова мајка или сестра чијала и биће му одмах лакше. Ако дакле случај усхте, да непријатељ још једанпут упадне у наша села, зар би будуће жене смеле бити мекушније него њихове претходнице. Не! Онако, како су њихове мајке радиле, тако морају и оне радити па у случају да кукавички непријатељ захте од њих, да им по неку тајну издаду, оне то неће учинити, него ће се радије испрсити нред куршумима непријатељских пушака. Узвишена над еваким кукавичлуком и страховањем од рата лепрша се застава Француске и снаја сва одважна срца у једно, а на њој се блиста натпис: Понос и отаџбииа".