Prosvetni glasnik

358

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

и геометриеког и сдободноручног цртања, потребне и свакоме занимању у животу. Нема заната, којему не би било потребно и једно и друго цртање, ако желимо да тај занат напредује. У материјалној култури данас се све измери, обележи, нацрта, па се онда по сигурном путу сече, реже, кроји и прерађује, И ко боље умедне ово да врши, томе ће посао бити савршенији, тај ће претицати остале, тај ће побеђивати у борби за опстанак. А ко умедне мање или не умедне никако, тај ће назадовати и пропасти. И већ и с те стране цртање је од велике важности за сам живот. Али је оно још од веће важности за живот и напредак душевни. Оно на првом месту вежба вид у тачнијем посматрању, а то је од највеће важности за развитак духовни илп умни. Оно за тим буди и јача осе&ања за оно што је лепо и правилно. Оно јача у нама и вољу, да то и стварамо или ироизводимо. Оно развија у нама безбројне врлине, које су нам тако потребне и које бисмо доцније куповали по много већу цену, а то су: пажљивост, промишљеаост, издржљивост, радљивост, марљивост, тачноет и тако даље. И ниједна друга настава није кадра да утиче на наш душевни развитак ни приближно оволико колико то чини цртање. 2. О иаставној грађи Велики енглески фнлозоф Херберт Сиенсер вели: Што све више преотима мах мишљење, да је цртање важан васпитни елеменат, то доказује, да све више преовлађују паметнији погледи на развијање духовно. А то значи, да учитељи све више усвајају начин, који им сама природа пружа непрестано." 1 И доиста је тако. Данас се у подизању омладине све више приближујемо природи; а што то више чинимо, то више увиђамо не само вредност ове наставе него и пут којим нам ваља ићи у предавању њену. Налазим, да и оскудица. у прибору цртаћем није толико узрок неуспеху ове наставе по нашим школама колико лош, неприродан, посве неподесан начин предавања. Идући за природом ја сам још у првом разреду основне школе, пре тридесет година, запазио, да деца необично много воле да цртају с природе, те с тога сам и пустио, да цртање у том разреду буде чисто цртање слободном руком. За то сам нападан, да предајем без „системе", да деца просто „шарају" и тако даље. Али ја сам био потпуно задовољан двојако : прво, што су то били најслађи часови и мени и деци, а друго с постигнутим успехом, јер су мала деца првог разреда дотеривала дотле, да нацртају приближио тачно дрво, кућу, човека (Ераљевића Марка) на коњу, кола и коње с кочијашем итд. А геоме

1 Види 0 васиитању умном, моралном и телесном од X. Сиенсера, стр. 107.