Prosvetni glasnik

522

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У другом случају, на супрот Русоу, да треба деци оставити пуну слободу, Базедов тразки „безусловну, манастирску покорност од стране деде." Еао и Русо, Базедов сматра наставу као ствар другога реда. Настава мора бити привлачна. Морају со научнги јасне представе о стварима, а не празне речи. Стога се препоручује, да се деда упознају непосредно са предметима, а ако се то не може, онда са њиховим сликама. Наставни предмети у основној школи (до краја 15. година живота) морају бити: природне науке, математика и Физика, морал и историја. Језици се уче на овај начин: до 6. године само матерњи, а у току идуће 2 године (7, и 8. године) дете мора двапут више слушати Француски језик но немачки; у току даље 4 године (од 9. до 12-е) сва се настава мора водити пола на латинском, а пола на Француском и немачком језику. (Ваља додати, да тај захтев, да се настава из предмета. врши на страном језику, потиуно је неумесган. Још смо код Л.ока нашли осуду Францускога говора латинским речима). Средствима, која је добно од књаза Анхалт-Десавског, Базедов изда 1774. год. за децу и за родитеље снциклоподију свију знања са великом количином слика. Али тај Ог1лв ркШз XVIII. века много уступа своме оригиналу из XVII. века. Исте године и из истнх средстава отвори Базедов у Десави завод за учење назван „Филантропин". Ероз пола године великом рекламои позвао је он све, који се инторесују питањима васпитања и образовања на јаван испит у својој школи. У позиву Базедов даје обавештоња о општем карактеру уређења у „Филантропину". „У нас не уче на памет много. Ученици се не гоне на учење г но благодарећи одличним особинама наше наставно мзтоде 1 и његовој сугласности са целим Филантропским васпитањем и начином живота,ми обећавамо, два пут већи успех но у бољим школама, пансионима. и гимназијама. Нарочито обећавамо развиће здравога разума вежбањем у истинито филозофском начину- мишљења. Еод нас се посао врши тако весело, да нико не воли да иде кући. Младеж се учи тако у нас, да не мора дуго седети на једном месту, она учи више изван часова, но на њима". Нарочито се у позиву истицало то, што се у школи веома лепо учи латински. Испит је бчарао посетиоце. Пре свега је обратила на се пажњу простота спољашњости у ученика. У веку пудера и бароке, они су ишли кратко ошишани, головрати, у просту оделу. Врло су се допале и игре, у којима се командовало латински. За време цртања такође се говорило латински. Сјајно су вршена израчунавања; објашњаване су слике. Држан је и испит из Францус-

1 Приндиди су тога нетода: »Мадо, али са задовољством. Мадо, али у жељеном норетку, идући од лакшега тежем. Мадо, али зато сва корисна знања, која се никад не могу заборавити, без штете за себе®.