Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

525

Ма какве биде у њему празнине и недостаци, Филантропинизам је ипак био пространо замишљен пдан ре#орама просвећивања. Уколико су његове идеје нашде остварења не еамо у нарочитим установама но и у општој системи немачких школа, тешко је одредити, стога што су се у жнвоту идеје Филантропинизма тесно преплеле са идејама „иросвеКења," подизање елемента срда помешало се с кудтом разума код „просветилаца." Утицај идеја и просвећења" морао је бити тим снажнији, што јо у то време на пруски престо дошао у лицу Фридриха Воликог један од најдаровитијих присталица „идеја просвећења." У духу тих идеја Фридрих је тражио, да учитељи уносе у школу што више објашњења, да траже од деце, да разумеју оно, што уче. У духу тих идеја била је и тражња, да се оствари принцип обавезног школовања. Примена је тог принципа сретала у практици отпор и од сељака, који су чували децу за своје послове и од племства, које је товорило да „што је глупљи поданик, то ће пре бити задовољан свачим, као скот." Ну, не гледећи на све отпоре, мисао о томе, да школа мора постати брига државе и њених органа, све је више продирала у жпвот. Под утицајем идеја просвећења и у свези с развојем радиности и трговине и развићем буржоазије, те радне и трговачке класе друштва, стварају се чврсти темељи за развиће и напредак реалне школе. Идеја просвећења, тежња, преуредити или створити школу по тим идејама, лрешле су биле и преко граница Западне Европе у Русију Катарининога времена. (И. И. Бецки).

Нови хуманизал. Еант и Фихте. Гете Реални се предмети уводе не само у реалне школе, но и у гимназије. Поред тога данка сувремености, гимназије се преуређују и у ногледу предавања свога главног предмета — класичких језика. Њихово је предавање тражило неодложне реФорме, стога што је школски латински постао изнова варварски, и грчви језик био спуштен на сгепен јеврејскога, јер се учио само ради разумевања Новога завета. Боље но у Немачкој било је у Холандији, Енглеској и Француској где су се више сачувале традиције хуманизма. Али у XVIII. веку и у Немачкој се изнова јавља чежња за идејама класичке старине, за њеним духом, лепотом, племенитошћу њених погледа. Ниче покрет, назван нови хуманизам (неохуманизам). У вези с тим почиње и у школу нродирати захтев за појимањем духа класичких писаца, а не изучавањем речи и граматике. Један од првих трудбеника у том правцу био је Јован Геснер (1691—1761.). И у теорији, и у практици, он је, с једне стране чинио големе уступке у корист реалних предмета (појачано учење матерњег и Француског језика, математике, природних наука и 35*