Prosvetni glasnik

НАУКЛ И Ј1АСТАВА

527

Хердера одваја не само негација интелектуаднога, но и крајње утилитаран правац педагогије „просвећења", н>ен занос за реадизмом, који је додазио дотле, да тражи како треба у школу пусгити само •оно, што је непосредно нотребно за дневне потребе живота. Хердер, признајући (као што се то нарочито види из његова рада, као еФора вајмарске гпмназије) све што треба реалним предметима, уздиже на нрво место вредност општег развића човека, развића човечности у њему. ,НиташШ" — то је највипш идеад Хердеров. У вози с тим стоји и његова љубав за кдасичним светом, његов ново-хуманизам. Познанства са кдасичним светом, особито грчким, он сматра. као најбоље средство за развиће хуманости. Ади стварно са светом, са духом његовим, са депотом, о којима Хердер говори са заразним усхићењем. Изучавање старих језика ради њих самих иди због гимнастике мисди, — јесте бесмисдено. Не треба ни почињати од њих, јер за свакога они и нису нужни, чак, у средњој шкоди. „Да ди треба датински језик, — нита Хердер, да буде гдавни језик у шкоди ? Не треба. Он треба ■само незнатној мањини. Већина учи, да би га посде тога заборавида." „Има много пристадица, — продужава он, — који су за изучавање граматике, као граматике, као догике и карактеристике човечјега духа. Да, она има све то, и датинска је граматика, добро израђена, једна од најбољих. Ади није за децу никако... И зато доде са датишжим при учењу граматике. Зато није пригодна ни једиа граматика осим граматике матерњега језика. Граматику ваља учиги пз познавања је-зика, а не језик из граматике." На тај начин, ваља ночињати, по Хердеру, с матерњим језиком, затим прећи на Француски и тек посде њега на датински језик. Учење латинскога језика треба ночињати са живим читањем, али „са жпвим читањем зато, да би се нрви датински утисци оживели што силније, да би се утврдио висок подет и геније античкога језика." Грчки ]език Хердер пздиже изнад датпнскога, али, ло његову мишљењу, треба га учити посде латинскога. Грчка, веди Хердер, представља прави цвет старине у обдасти појезије, историје, умегности, мудрости. Грци, с њиховим отменим појетским смисдом, •с њиховнм чудним идеалом, који се јавља као роФдекс природе, треба да буду непресушан пример за подражавање. Ну да би им се могдо подражавати, — разумно а не ронски копирати, — ваља их познавати. А за то је мало разумети значај грчких речи. „Трсба оком фидосо-Фије пронићи у њихов дух, оком естетике познати њихову депоту, -оком историје оценити њихову историју, њихову земљу, њихов геније". И Хердер зебе, да ће се наћи преводидац, који би стварно упознао Немце са истинским грчким светом, који би удовио тон грчке ноје-зије, њеп освајачки карактер, њеног оригинадног генија, Читање и Јчење таквога превода. бидо би дадеко корисније него изучавање самога грчкога језика, стога, шго би такав превод помогао да се чи-