Prosvetni glasnik

530

ИРОСВЕТИИ ГЛАСНИК

духовне арисгокрације, ушдо је у систему средњвг и више немачког образовања а путем пррноса са њега и у нашу. Ново-хуманисте је интересовало само средње и вшне образовање. Образовање народа њих није ни мало занимадо. „Ново-хуманизам, вели Циглер, — био је (у томе он дичи на хуманизам XV. и XVI. века) — потпуно аристократски. Образовање, које је он хтео дати, није било опште народно образбвање, него искључива својина привилегисаних људи у умном погледу, оно није било социјално, воћ индивидуалистичко. У вези с тим стоји још и то, да се код њих није никад мнслило о потребној солидарности и сдози међу свима школама, међу вишим и нижим образовањем. Они су стварали средњу школу и ма да је питање о иреласку из ње у вишу школу, у универзитег, бидо урсђено, нису хтели ни мадо да се постарају о томе, како да се преброди мост, који води у доњи спрат, где живи маса." У том је нижем снрату радио тада Пестадоци (коме припада и овај израз). Многе Пестадоцијеве идеје — о развићу човечности, о свестраном развоју човека итд., као што ћемо видети даље, биде су у контакту са идејама ново-хуманиста. И зато се ипак они нису њима интересовади. ,Пестадоци, тај ведики продетер, изгдедао је њима искључиво и створенпм за тај нижи спрат. Учити ма шта у њега они су сматради испод свога достојанства. И то је имало рђавих посдедица у два правца: учитељи нестадоцијевске народне школе убрзо су претекди учитеље ново-хуманистичких (кдасичких) гимназија у педагошким способностима, и тек се у наше дане мисди о томе, како би се та разлика укдонида. А норед тога, ново-хуманизам, будући индивидуадистичан и аристократичан, учинио је, да је према томе, што је свет био постао демократичан и социјалап, и кдасицизам губио темељ у народном сазнању. Зато је и био осут страшан напад на гимназије у наше доба и зато је он радосно прихваћен у ширим круговима. Истина, из списа Лесинга, Шидера и Гетеа пада много зракова омировскога сунца на све оне, који их могу читати и слушати. Но кад је се ново-хуманизам постарао, да' њих читају оскудније и ниже кдасе ? Еад је се он упитао, да ли може опште људско образовање, какво је он хтео створити, ностати свеопште образовање, може ли сваки прибавити себи способност, да осети високо и чисто уживање, које пружа такво образовање?" Ну ако су реФорматори и оснивачи средњега и вишега образовања у Немачкој — понајвише филолози — игнорисади соцталне задатке иедагогике, ипак се је у врховима немачкога народа надазило у то време нојединаца, којима ти задаци нису били непознати. Ти су људи чеето имали ауторитативан гдас, који је слушада цеда земља. Међу њима нека су поменути Кант и Фихте и велики иесник Гете. Другоме пеенику, чије се име помиња увек заједно са именом Гетеа,,