Prosvetni glasnik

41'4

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

дуској деди о оној ноцији о једном Богу у кога се нада људски род, у место да им се говори о првој материји, која није ништа разумљивија, и.1и о супстандији иди о еиди. Чак и за атеисту, идеја о Богу остаје још највиши симбол моралног идеала који је на путу остварења у свету и у човечанству. П1та више, апсолутно порицање сваке моралне моћи која постоји у свету и даје му известан правац, то је обрнути догматизам, који се у основи исто тако не да доказати као теизам. Ко може тврдити да у универсуму нема никаквог моралног иокретача, да је свет, ма да је успео да произведе морална бића, у своме начелу аморалан или чак неморалан? У одсуству какве истине или какве извесности које би се могле доказати, да ли ова доктрина даје толико личних или јавних користи, да је треба уносиги у душе још од детињства? Л.епо открнће за децу, лепо охрабрење за учитеље, рећи им одмах у почетку: — Васељенаје нодложна сукобу бруталних сила, којима не влада никакав морални покретач; наш идеал о неограниченом добру, то је пшмера коју природа не познаје и неће је никада остварити; у самој природи налази се одсусгво моралносги, а наша тобожња моралност, то је само друштвена корисност, сасвим релативна за човекове идеје? — Јасно је да васпитач не може предавати, у име Државе, једну такву доктрину. Супротно веровање, идеалистичко и деистичко, је веровање готово свих Француза, са изузетком извесног броја философз , иди духова напојоних философским идејама. Ови последњи нису приморани да шиљу своју децу у државне колеже. Зашто би се, у осталом, у овим школама или колежима, морале ноштовати искључиво дичне идеје оца, док, међутим, идеје и општа осећања целокунног народа немају права ни на какво поштовање? Од две ствари једна, или ће се дете васпитати са свим само, и тада његова „слобода савести" неће претрпети ни најмање „повреде;" или се дете не може васпитати само, и онда како прећи ћутке преко свих идеја које су традиционалне са генерације на генерацију у заједничкој отаџбини? Свако треба да пристане да његова деца, ако он повери Држави бригу да их васпитава, претрпе општи утицај. Што се тиче оних који могу да их васпитају сами, нека их образују према својој савести, али нека признаду да они, на тај начин, у ствари, само замењују један утицај другим.

(Наотавиће се).