Prosvetni glasnik

428

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У животу човек често има наклоности да учини нешто, што му се допада на рачун онога, што мора да учини. То се зове искушење. Ако се потрудимо да се навикнемо на правило, да све своје дужности морамо испуњавати, то ћемо све ређе падати у искушење, јер нам неће бити ништа толико на руци као навика на добро. Нека се свако дете сети, колико је муке имало, док је научило читати и писати. Али када Је већ једанпут научило, њему ће тешко бити, да не прочита оно, што буде пред собом видело. Тако је и са вишим дужностима, које ће човек најзад из навике испуњавати, и онда му неће бити ни тешко. Али ако и после овога будемо долазили у искушење, да идеја о дужности није доста јака, то иомисдимо на наше миле и драге, које ћемо јако ражалостити, ако своје дужности не будемо испуњавали. Када би пак у свима случајевима идеЈа о љубави према онима, који вас љубе, била нераздвојни пратилац идеје о дужности живот људски био би много лакши а људи много бољи." За веџбање: Шта је неминовна дужност ? Шта је то виша дужност? Кажите по један пример за дужности обе ове врсте. Је ли дужност лака ? Шта управо чини лаким испуњавање дужности? 0 поносу и о хероизму „Понос је нешто више него пристојност, више него просто испуњавање дужности. Он је чуство, које чини, да човек не може ништа рећи, чинити иди трпети, гато би могло повредити његов осећај нежности, који је један од најплеменитијих у човека. Понос је то, када ћутимо и нећемо да именујемо кривца, који не сме сам да се јави, па због њега ми неправедно трпимо. Понос је и то, када због учињене погрешке сами себе казнимо и ако о тој нашој погрешци нико ништа не зна, него нам је само наша савест пребацује. Због те погрешке ми немамо мира ни покоја за све време докје испаштамо. Понос је, када не допуштамо, да се рђаво шш с нисхођењем говори о ономе што намје драго. Због поноса пданемо и разгневимо се нри најмањој увредљивој речи, која падне против наших родитеља, пријатеља и другара. Ми смо у том случају куд и камо узрујанији и увређенији, него кад би увреда против нас самих била управљена. Лонос чини то, да војник у рату, погођен смртоносним куршумом притисне заставу на своје срце; носада на ратном броду баца брод у ваздух, јер из поноса неће да се преда непријатељу.