Prosvetni glasnik

НАГИА И НАСТАВА

429

Понос наређује Официру, кога у рату заробе, да свој мач пребије о колено, иа да га тако не преда непријатељу и да се не да разоружати. (Овде је додака једна слика која представља Франпускога официра, кога су опколили Нсмци, а један гајенемачки официр ухватио за мишку. Француз неће да преда оружје него ломи мач о кодено). Једном речи ионос усађује у нашу унутрашвост величанствене замисли и даје нам снаге, да их остваримо. Све за аонос! То вам мора бити лозинка, јер та реч понос садржи у себи све оно, што нам је драго на овом свету и на што ми сво.је очи са страхопоштовањем упиремо, а то је: дужност, отаџбина, породица. Нема те жртве, коју не би принеди због поноса, јер само понос може захтевати, што је величанствено и племенито. Увек када нас наше жеље и природне наклоности терају, да учинимо нешто, што се не слаже са нашим поносом, увек онда знајмо, да је то нешто неваљало, па оставимо то, ма нас и главе стало. Реч понос често значи што и част, а сем тога има још и других знамења Тако се говори о части заставе, о добром гласу нашег суседа, о поносу једне породице. Али у ствари све је то један и исти појам ноноса, све је то исто чуство, које се јавља у различитим обл.ицима, који су условљени друштвеним подожајем. Према томе не може битн говора о два разна поноса, као што пе може ни о два сунца. Жене као год и људи морају чувати тај понос т.ј. обоје су дужни, да буду правични, нежни, да поштују све, што је поштовања достојно и освештано. Они се морају не привидно него искрено клањати пред свим оним, што сачињава моралну величину појединог човека и циљ отаџбине. У погледу части и поноса човек не мора много разбијати главу, али дужну пошту човек ће јој уиек пре указати повученим и мирним понашањем него кићеним речима. Нису оно највећи покајници који највише плачу. Ми морамо знати савладати наше осећаје и не показивати с поља никакво узбуђење. Тиме ћемо показати да се умемо достојанствено држати, а и наши осећаји биће зрелији и искренији. Хе-роизам је брат части и аоноса. Често иду заједно једном стазом, само хероизам истиче понос у таквом облику пред јавношћу, који је сваком разумљив. Није оно јунак, који хоће да је; за то треба дуготра.јне веџбе у свима врлинама или боље рећи за то је потребно велико кретање душе, које за један тренутак уразуми и онога, који никада није ништа учио, а то постигну мудраци тек за цео један живот Нре неколико година експлодовала је машина на налуби једног брода. Машиниста на броду јурне у једно одељење, које је било препуњено горућим димом, да спрзчи, да и друга машина не би експлодовала. Он затвори дотични апарат и сруши се на земљу угушен