Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

433

могли бити једнаки са мдадим и здравим. У место да се изједначите са ошгма, који су нижи од вас, ви се паштите, да се још већма уздигнете, а то ћете само тако постићи ако будете што више учили. И своје тедо јачајте радом и ви ћете се тако изједначити са свима честитим људима. Овакво схватање једнакости води нас ка братству, којим се завршава наша лепа републиканска девиза. Оставите нас, да се љубимо, тако гдаси једна друга изрека, коју никада не пуштајте из вида. Као деда једне отаџбине ми смо браћа и због тога у свакодневним приликама и односима ирема нашим суграђанима, с којима слободни и једнаки, морамо се трудити да порадимо на општем добру, јер ће од тога и сваки ноједини од нас црпсти вел.ике користи. Ти осећаји, који сачињавају братство, олакшаће нам наше грађанске дужносги." Гдавни одсек завршује се општим посматрањем овог садржаја: „Када смо видели да је цедокупна управа Француске створена избором, почевши од најсиромашније општине па до највиших ноложаја у земљи, онда ми немамо права, да будемо равнодушни према ономе, што се догађа у земљи, а најмање пак да кажемо: то ме не интересује. Као год што немамо права, да се извдачимо од непдаћања норезе иди сдужења војске, исто тако немамо права да пренебрегавамо она нитања, која се тичу величине и благостања наше отаџбинг. Премда не постоји закон, који би казнио онога грађанина, који не учествује у изборпма, то је ипак сваки таки грађанин грешник, јер његовим баш гдасом био би можда осујећен избор каквога непријатеља републике, који је заузео место у администрацији државној. Непријатељ, којн гдаса, па баш ако гласа и нротив интереса репубдике, бољи је грађанин, него онај, који из лености иди равнодушности у оиште и не долази да гдаса. Непријатељ је на рђавом путу и чини нам штете, ади пред својом савешћу онје испунио своју грађанску дужност, коју су други, који не гласају, занемариди. Француз мора реиублику љубити, не само због тога, што нам ју је револуција оставила 1789. год. у аманет, иста она револуција, која нам је донеда права и сдободе, него и због тога што је она такав систем вдадавине, нри коме со свачије мишљење чује и уважава, а да се тиме поредак не нарушава. Министри се мењају и земља је тиме мање иди више задовољна, јер она сама додази до уверења, да ју коморе нису онако заступале, како је она хтела. Али то у остадом није никаква реткост, јер људи имају много муке, да дознаду, шта сами хоће, на им онда није дако да знају, шта и други хоће. Ади те промене иду својим током и унутрашњи мир од њих ништа не трпи тако, да стране државе немају права, да се мешају у наше ствари под изговором да ми другоме стварамо немир. ирооветни гласник, II. к1б. 4. св., 1905. 29