Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТАВА

435

захтеви одједне женске. Нсуредност значи велики губитак у времену. Ненамештена еоба увек је мала. У Ш. гдави говори се о благости, о љубазносги и о неговању љубави према ближњему, јер без тих врлина женскиње би бидо без своје битне чари. Без благости и узајамне сношљивости не би би.ло могуће кућом управљати. Жена мора увек бити спремна, да помогне, да дели мидостињу, али и та милостиња троба тако да буде пружена да сиромашак осети радост, а не обвезу. Највеће јо доброчинство дати некоме посла. Глава IV. Жена треба да је енергична и да се брзо реши на намишљени корак. Време је једно од њених најбољих имања; употребите време. У У. глави говори се о свима оним врлинама, које Француз назива једним именом 1а тзсгеМои, коју реч ми иа жалост но можемо да преведемо, јер немамо за њу израза. Дискреција је украс Француза н под њом се подразумева скуп свију врлина, које стоје између обичне друштвене нристојности и дубљих особина карактера. За немачки народ не би било од штете, када би у раним годинама скренуо своју пажњу на ове врлине. Глава VI. Врига за будућност. Штедионице и осигурања. Вредност ових нонаособ за женскињо. Глава УП. говори, како женска, која се не уда може такође бити користан члан људскога друштва, особито ако се посвети служби других људи, љубави према ближњему. Из врло карактеристичне VIII главе, у којој се говори о браку, изнећемо неколико одломака. „Нраћени сродннцима и пријатељима Цецилија и Петар, који ћо јој бити муж, иду до председника своје општине. 1 Пошто су јавно прочитана акта, која се односе на склапање брака, председник изговара члаике из закона, који се односо на брак: Човек је дужан да иомажо својој жени и да је штити, жена пак да слуша и да је покорна своме мужу. Када је председник на тај начин вереницима објаснио усдове брака онда пита свако иоједино од мдаденаца да ди допушта да га вонча. Они обоје рекну, да допуштају и да хоће. Тим актом они су вончани и само смрт или недостојност једног дела може их раставити. Овај тако прости обред иајважнији је акт у животу једне женске. Човек са женидбом прима на себе нове дужности. Он је према жени дужан да је храни, да јој стан даје, да је одова, наравно увек у оној мери, како то његова средства буду допуштала.

1 У Француској је дегитиман саио грађански брак, којн се врпга иред грађанскои влашћу.

29*