Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
577
Глаголеки придеви има.ју такође каткада друкчији правопис од прилога еадашаег времеиа. На пример: Прилог сад. вркмена: Глаголски лрпдвв:
уадиап*,
'оасапЛ
^асаиГе-,
сопуајпциап!:,
сошатеап^,
сотатсапГе;
Са1јдиап1.
{аИдап^,
/ШгсјапГе;
биШчиап!,
ви^осаМ,
зи/роспп^е:
ШЈТегап*,
(И^егет,
сИ$егеп1е;
едијуа!ап1,
<'чшч:а.1еп,1,
е<дип)а,1сп1е;
ехсеИап!,
ехсеДепГ,
ехсеИепАе;
шЛиап!,
тј1иеп1,
т{1иеШе;
педПдеап!,
педИдепГ,
педИдепГе-. итд.
Ова разлика у правопису води своје порекдо из .аатинског Језика. Гдагодски придев долази непосредно из датинског језика чији је наставак сачувао (у&сапГст, Шл.дап1ет, ехсе11еи^т, тпиеп/ет, итд.) као и правила о промењивости. Прилог садашњег лремена с пред»40гом еп пред собом. (1/в 0-егоп<1г{). Придог садашњег времена с предлогом еп пред собом употребљава се као дегогт место пригодне реченице, надмашујући ову концизношћу и брзином. ОегошНЈ изражава односе једновремености радње у главној и споредној реченици, односе узрока, начина итд. СгегопсИ/ се обично односи : 1. На подмет главне реченице иди, ако јасност реченице не трпи од тога, на неки додатак: ГНттда е! 1а (1ате Геопаг^е 8оира1еп1; еп ш' аМепс1ап4 (реп(1ап1 ди' Из т' аМеп4а1еи1). ће 8а§е. — II атаН 1гетћ1е (Јетап! 1е реге еп засћап!, (рагсо ди' И ватаК;) ^и' Л 1е ^готраИ. МаиразвапГ. — Мез вотз, еп аррагепсе ераг§пап1 зез с1ои1еигб, <1е 1оп Шз, еп 1 Норекло и историја. — Порекло §бгоп<Ш-а налази се такође у латинском језику. Облици герундиума латииског атапЛо^ сиггепЛо дали су ирема Фонетичким законпма у француском: агтагЛ, соигат — Форме једнаке са Формама прилога садашњег времепа. Али ипак лако је разликовати их у улози коју играју у реченицн. Прилог садашњег времена врши функцију придева, док герундиум врши функцију глаголске именице. У изразу гт еп(ап1 пагзза пг, па18зап1 стоји место релатквне реченице: дигпаН, а ова релативна реченнца иак стоји место придева јер она одређује именицу сп(ап1. Али напротив у реченици: 8г $оп авГге еп паЈзвапГ пе Та {огте роНе, герунднум или бол,е рећи израз еп пагвват не може бити замењен релативном реценицом, нити пак ма каквом другом одредницом. Он одговара једпој пригодној реченнцн за време : диапА п ееГ пе, или именици пред којом стоји какав предлог: а за паЈвзапсе.