Prosvetni glasnik

39*

НАУКЛ II НАСТАВ а

589

њена испитивања, на логику и на њене апстракције, кодико на велике теорије о природи, о човеку и о првим начелима. Чувајмо се тога да узмемо ступањ позитивне извесности за меру васиитне врлине. Баш зато што општа ФилосоФија пије позитивна наука, она има већу естетичку и моралну вредност. Извесности нису оно што је најважније за васпитање духа; ми живимо и радимо, за већи део времена, у сред вероватности, и Лајбниц је имао право кад је рекао да је оцена вероватности виша од оцене извесности. 1 Није циљ који настава треба себи да постави да репш све тешкоће, него да упозна младића, методом која није ни догматична, ни скептична, са контроверсијама којима ће неминовно бити сведок и присталица чим буде ушао у обичан живот. Ероблеми опште ФилосоФије су у осталом тесно везани са моралним и верским проблемима; млад човек не може изићи из лицеја без неког критериума, без управљачких идеја у контрадикције које муче Француско друштво. Средња настава треба, дакле, да скицира, на основу научних и књижевних студија, једну доктрину науке и једну доктрину живота, како би дошла оцени последњих проблема постојања и понашања. Једина, прва ФилосоФИЈа ставља дух пред ове велике проблеме, једина она даје, на више питања, само осећање неразрешљивога, што је важније од многих научних решења, јер је оно осећање узвншенога. Изнад онога што Енглези зову „космичка емоција" уздиже се ова Философска емоција која чини основу моралног и верског осећања. Дух нрве ФилосоФије, у настави, мора да буде, и, заиста код нас и јесте саобразан трајноме делу кантовске критике. Према томе, он треба да се заврши показивањем граница правога сазнања. У томе нитању, сви философи су сагласни: иозитивисти се неће моћи жалити на наставу која, на крају крајева, даје оправдано место некојима од њихових начела, али их доказује анализом услова сазнања — што они сами не раде. Верници разних религија неће моћи имати ништа противу тога да се означе границе људскоме сазнању, пошто управо преко тога почињу њихова веровања. Сва тајанствена страна, одузета старом објашњавању васељене, вели Спенсер, додата је новом тумачењу. Хипотеза о небулози не разјашњаиа ништа порекло диФузне материје, а, међутим, потребно је исто толико објасннти диФузну материју колико и конкретну материју. Исто је толико тешко схватити генезу једног атома, колико генезу једне планете." Не треба се ништа бојати додати овоме критичком делу филосоФИЈе позитиван и конструктиван део: али шта ће то бити? Ми ћемо одговорити: Битно је то да он не буде материалистички. Ми сматрамо, заиста, као данас докизану недовољиост материализма у колико би се

1 Жоишаих Еззагв, Цу. IV. сћар, XIV, 7)е 1а ргоЂаИШе.