Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

591

се критикује систем чије он непогретиво доказивање држи у своме џепу; када његова деда буду изишда из лицеја, он ће им открити тај доказ и предаће им л добру вест." II., Има лица која би хтела заменити фидософију историјом фидосоФИЈе То би онда било, у васпитању омладине, заменити лакше тежим, јасније нејаснијим, корисно сувишним. Нема ничега мучнијег за још неизвежбан дух, који се још није упознао ни са самом фиаософијом ; он и.1и не разуме или оно што разуме изгдеда му чудновато. Низ система и дубина доктрине разумљиве су само за зреде духове. Површна историја ФидосоФије таман може да престави саму фидосоФију. Треба само познавати, и то добро их познавати, ведике системе; осгадо је потребно само ученим људима. Једно једино догматичко питање, испитано до краја, више чини за васпитање него читава историја ФидосоФије, површно прегдедана III., Настава Фидософије треба да буде обавезна за све ученике, за оне који се посвећују научним кариерама, медицини, државним наукама, великој индустрији и ведикој трговини још више него онима којн се одају књижевности, правосуђу и ироФесури. Дисертација на француском језику о каквом питању из ФидосоФије треба, дакде, да се тражи од свих матураната. Тобожњи курс ФилосоФије унесен данас, као номоћни предмет у програму ученика који полажу матуру из математике, јесте само мршав курс логике праћен морадом из основних шкода. Свз би то стадо на десетину страна, што ће ученик научити на памет, без убеђења, за чисто усмени испит без озбиљног карактера. ФидосоФија није у настави ништа, ако она не влада свима материјама и не покаже се цела. Прегледајте различна питања из потпуног програма ФилосоФије за полагање матуре из књижевности, нема ни једног питања, изучавање кога није нарочито потребно будућим научењадима: „разликовање психолошких и физиолошких Факата" (које ће они доцније помешати), „психолошка метода (чију вредност они неће познавати на корист математичких и физичких метода); „осећајност, интелигенција, воља" (чије најосновније законе они неће познавати); „човек и животиња" (које неће умети разликовати); „догматизам" (где ће они сигурно пасти у ред наука); „скептицизам" (који ће они проповедати с обзиром на философију и може бити и на сам морал); „схватања о материји и о животу (која ће бити управо предмети њихових студија); „материализам и спиритуадизам" (између којих ће морати одмах да бирају). Ако избаците сва ова питања, ви ћете упутити будуће научењаке и будуће лекаре једном гогово сигурном материализму или сдепој редигиозности. Има ди људи са више предрасуда од научењака без ФидосоФске културе? Предубеђени противу психологије, предубеђени противу науке о мораду, предубеђени противу цолокупне фидо-