Prosvetni glasnik

X Р 0 Н И К А

/

623

на тек онда тонљења у нарочитим топионицама, које еу хватаде 13—16 кидограма; топионица је зидана од домљеног камена, а тек другим топљењем у нарочитим судовима добивен је чист метад; у пгљаци је заостајада веома незнатна кодичина метада. — У Кедхадпима нађени су такође трагови старог рударства, ади без топионица, вероватно с тога, што је ту недостајадо воде за испирање и дрва за гориво. Овај опис трагова старог рударства, којн се и на површини терена налазе, дајемо само с тога, да бисмо тиме на њих скренуди пажњу наших научника и практичара, како би се могао открити што већи број тих старих рудника из преисторијског доба. — Цинобер (Живина руда) на Авали у „Шупљој Стени." Г. Сима Лозанић, ректор Универзитета посдао је Музеју Фрагментирано посуђе, које је нађено у Шупљој Стени јопх 1883. год. Тиме нам је г. ,;1озанић скренуо пажњу на трагове преисторијског рударства у ЈЛупљој Стени, а њихово констатовање покреће чптав низ проблема, који ће се тек имати решавати. Ови Фрагменти посуђа — а познато је да се на основи посуђа могу поједина налазишта, не само у веће периоде, него и у поједине њихове одељко датирати — јасно сведоче да .је у Шупљо.ј Стени бидо рударских радова у т. з. халштатској периоди (1000—600 год. пре Христа). На основу ранијих керамичких налазака ногрешно је датирано ово рудиште још у неолитско доба, и ако има извесних индиција, на основи којих би се то рудиште могло датирати у бронзано па можда чак и у неолитско доба. Г. Л.озанић рачуна да од врха Шупље Стене па до хоризоптаде потока „Јерина" може да има око 40 већих и мањих шунљина, а то је у исто вроме и правац руднс пшце цинабарита. Веома је вероватно да је цинабарит био главни производ ових рударских радова на Шупљој Стени. Најстарији нисани извори веде за цинабарит да су га Египћани око 300—400 година пре Христа употребљавали за сликање својих идола; а јеврејски извори веле да се у Јерусалиму цинобер унотребљавао за сликање идола и слика на зидовима, које су представљале ратне походе Асираца око 600 год. пр. Хр. И Египћани и Јевреји имали су добијати цинабарит из Шпаније; али је какактеристично да се и у околним неолитским насељима (чаршија код Рипња и Мали Друм код Поповића) као и у насељу из прелаза од неолитског ка бронзаном добу у Винчи налазе такође идоли који су бојени црвеном бојом, к г> ја не само да има тон цинобера, него се на појединим екземпдарима могла констатовати ситна зрнца редуковане живе. Тај Факат доводи у питање датирање преисторијских периода и њихових културиих творевина; јер или су она т.з. неолитска насеља из млађег металног доба, кадаје рударска техника била позната (а која је донета са Југоистока) или се још у неолитском добу у Шупљој Стени вадио цинабарит, на разуме се веома иримитиван начин, а тиме је искључено да је рударска техника нашим