Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

постати рђав. — Не давши (и ако нисам дао) никаква повода томе, опет ме окривљују. 2. Спомопуте службс инФинитива врло су ретке, и, којим со роченидама могу казати, јасно је из самог расправљања. Тако исто н остале његове службе могу се казати реченицала, и то са свезом да. Ево некокико примера за то: Нису могл и говорцта (да говоре). — Не умемо радити (да радимо). — Не знате читати (да читате). — Нису кадри ово разумети (да разумеју). — Он није достојан живети (даживи). — Главни мујепосао учцти (да учи). — Леи је гледати (да се гледа). — Страх га је говорити (да говори). — Нотребно је било отиИи (да се отиде) тамо. — и т. д. Илија Лалевић

РАЗВИЋЕ СВЕТЛОСТИ КОД БИЉАКА 1 Од проф. Дмр Ханеа ЈУ1олиша

Пре 62 године у једегој седници 21. скупштине немачких природп.ака и лекара, држане у Грацу, којој је председавао нико незнатни.ји до славни хемичар •/. V. ЈлеМд, говорио је аустриски испитивач Ј. /'. НеМег о светлењу трулога дрвећа и заступао мишлење, да развиће светлости не припада самом трулом дрвету, већ једној глави, који га прожама. Кратко време после тога подвргао је исти испитивач светлење животиња и биљака, које се распадају, подробном иснитивању и при том је нашао, да светлење меса, мртвих морских животиња и разних трулих биљних објеката не представља један чисто хемијски, већ биолошки процес, проузрокован увек каквом биљком, и то баш каквом гљивом. Не светли месо, риба и дрво, већ гљива која живи на њима и проузрокује почетак распадања. Као што је познато, приоритет овога открића, пошто су НеПег -оЋа, испитивања потпуно заборављена и пошто сам ихја тек пре кратког времена обелоданио, приписује се изврсном Физиологу Е. Рј1пдег-у, али свакако без права; приоритет припада несумњиво Не11ег- у.

1 Ово је предавање, које је држао ироф. ботанике на немачком универзитету у Прагу, Молиш, у другој општој седници 77. скупа немачких ириродњака и декара, 29. сеитембра 1905. год., у Мерану. Еако је про'ф. Молиш наиисао у 1904. год. дедо КеисМеи&е Р/^ашеп, у издању Г. Фшпера из Јене, у којем је издожио не само резудтате иснитивања других, већ највећим дедом своја сонствена нроучавања, то се ово нредавање може сматрати као кратак, концизни извод из њега, у који је ушдо оно што је најважније и најинтересантније. Нредавање је штамиано у часонису Ј^ГаГигтзаепвсћа^Шсће ВипАзсћаи од 5. октобра 1905. г., бр. 40., стр. 505—511., одакде је и нреведено. просветни гласник , I. књ., 1. св., 1906. 3