Prosvetni glasnik

НДУКА И НАСТАВА

На духовит начин уиотребио је Вегјегтск свет .Ђиве бактерије и за дознавање минималних количина енцима, као што се види из следећег иримера. Он се користио при том околношћу, да Рћо1ођас1егшт рћоврћогеиз даје са малтозом светлост, што не чини Рћ. РШ§еп. Ои узимље добро прокувану смешу морске воде са'8% желатииа, 1% пептона и | /*°/о к Р 0МПИ Р ;,ва скроба. Једном делу од н>е додаје мало од Рћ. рћобрћогеп8-а, другом од Рћ. Рвидеп и добије после очвршћавања подједнако светљиве желатинске плоче, у којима скроб остаје непромењен, пошто ове бактерије не излучују никакав дијастатичан енцим. Метну ли се на плоче разни дијастатични препарати (малтоза, панкреатична дијасгаза, нтијалин), они дифундују на све стране, претварају скроб у шећер и одмах се појаве при основи Рћо1;о1>ас(;егшт рћоврћогеит-а јако светљиве мрље, док се на основи Рћ. РИи§еп ништа од свега тога не примећује. На овај начин, дакле, обелодањује Рћо1о1)ас1епшп рћоврћогеив иовећаном продукцијом светлостн присуСтво малтозе односно дијастазе. Ради разумевања с-уштинс развића светлости код биљака треба пре свега истаћи, да је за светлон.е слободни кисеоник неопходно потребан. Светлење почива на оксидацији. За најФиније опите о зависности светлења од кисеоника захвални смо сјајној ЂеЦеггпск- овој вештини екснериментисања. Нрема његовим испитивањима представљају светљиве бактерије најосетљивији реагенс. за кисеоник, који за сада имамо. Необично мале количине кисеоника, које ослобађају једноћеличне алге на светлости при асимилацији С0 2 , довољне су, да бактерије у тренутку засветле. Унесу ли се зелене ћелије у какву цев напуњену светљивим буљоном и држане у мраку, нестане на мах бактеријеке светлости, пошто бактерије утроше дисањем за кратко време у течности растворени кисеоник. Ако се пусти по том да светлост једног јединог иалидрвца дсјствује на цев у мрачној комори за неколико секунада, засвегли одмах носле тога цела цев, зелене ћелије ослобађају кисеоник и овако баснословно мале количине ослобођена кисеоника довољне су да учине, да бактерије одмах засветле. Ово је диван примор за то, да се Физиолошка метода може не само са успехом такмичити са нпјбољим физичким и хемијским методама у осетљивости, већ их шта више може надмашити, и да живо биће може вршити науци и као методски Фактор неоцењиве услуге. Широј иублици може се демонстровати значај, кисеоника за развиће светлости на овај начин. Стаклена цев, затопљена на једном крају, дугачка 1 до 1 у. 2 м. и од прилике 8 см. широка, напуни се светљивим буљоном (помешаним са Вас^епит рћозрћогеит Или са Рзешктктаз 1исЈ1'ега) скоро до врха, тако, да у 1'орњем крају остане само '/» А° 1 см. дугачак простор, испуњен ваздухом. Ако се пусти да тако приправљена цев постоји '/ 4 сата, угаси се светлост свуда у