Prosvetni glasnik

просветни гласник

речено, али је се тим могло и друго што рећи, само, како Радин није био много учен човек, направио је забуну. Ако реч сотно изоставимо, или је ставимо пред и -Н. и прво и не сматрано за бројни знак, онда би се ирочитало 6808., и онда би година писања Радинова јеванђеља била 1300. Сам Јагић признаје, истина не изрично, да се може пасти на ту мисао, али ипак вели: Ке пшПт, с1а М ае ппа1о сШШ 6808., јег М 1ас1а г1ес согно оз1а1а зиугвпа; 12181а 1)1 озГт 1о^а §ос11па 1300., које §о(11пе је(1уа зе 181от Ш1иНп уепсао 8Гтоп1(1от, а по 1)1 зе о пјо.ј ( години ) тод1о гесп" „16ГИ, 1.ј. К5ГДД, се кралк рдз'|тири з' рккм, 6И. грккћЈ " „А зашто баш да се не узме 1300. година? Поменуто је, кад је Милутин затражио Снмониду, и онда нема никакве бојазни, да Радин „мнОгогр 'кшни Рддиннк" у Сушипи не зна 1300. год. која је краљида. И оно неслагање „шги се крдлк рдз'уири з' ркккЈ" с 1300. год. заслужује неколико речи. Судећи по горњем наводу, Јагић мисли, да та реченица има везе с годинош писања, т.ј. ако би се нрпмила 1300. година, онда се о њој не би могло рећи: „(еги а крддк рдз'мнри з'рккк1". А онда, кад већ спомепик није писан нре 1297., које је године могао лостати, ако је нисање његово било истовремено с ратовањем протпв Грка? На срећу, Милутин после венчања са Симонидом 1299. год. па све до своје смрти живео је с Грцима у миру и пријатељству, и онда, ваљда, може се примити, да се горње речи не односе на време иисања Радинова јеванђеља. Оне су дошле, да помену, у које доба почиње управљање казнада Драгослава Сушидом, треба, дакле, чптати: (ове књиге) „почеше се и свршише с бож.јом помоћу у дане краља Уроша и краљице Симоннде, за казнаца Драгослава и казначице кира Јелене, који је постао казнацем у Сушици, кад се краљ заратио с Грцима." По онако забележеним годинама. и по осталоме у запису, мора се узети 1300. год. за годину писања овога .јеванђеља; том мишљењу не противи се готово ништа, докле и једно и друго раније мишљење не може никако остати. Радин пак са своје стране додаје „не оузндук К0Н5 К1 д'кто", а такав је и у бележењу индикта. Већа му је брига била, да на крају забележи, спомена ради, Рада маЈстора, који му је направио „чтичије", и попадију, која му је промену опирала, него да много размишља о тачном бележењу године и индикта. Није сиромах, ни слутио, да ће се овечити. * Ст. М. Љубиша и Хиљада и једна но1. Од наших приповедача претпоследњега кола Ст. Љубиша се највише приближио народном начину причања и често одступа само у томе, што време, место н личности пису код њега општи и неодређени. као у народним причама. У нодражавању народном духу Причања Ђука ДојчевиКа успела су највише. Лако је опазитп, да код Љубише није из народа нозајмљен само облик причања, ту су и друга битна обележја приповедачких дела народска, а врло често налазе се и у целини народни изрази, пословице, загонетке, узречнце и други књижевни облици, који одају поглед и схватање простога народа. На дослетку има и народних мотива, готових народних прича и интересантнијих нредања, која ,је Љубиша развијао по своме начину, по својим гледиштпма. У Дојчевпћевим причама находи се и једна с натписом Чини добро, не кај сс. Нека которска госпођа запала у голему невољу: примила је повећу своту новада од три Пуљанина, да им у својој кући чува рибу, дошла