Prosvetni glasnik

Б Е Л Е Ш К Е

71

потом двојица с поузданим доказима, да је трећи умро, те им она изда спе што је чувада; не лези, враже, дође из небуха и трећи, тај „умрли," тражи евој део, а кад му га не могаде дати, тужи је суду и овај досуди, да јој вућа остане „у залогу," докле не исплати дуговање. У тој муци научи ,је Вук, да пред судом потврди (тако и јест), како је по уговору дужна повратдти робу, кад сва тројица то од пе затр&же Она тако и учини, те суд упути овога придошллцу, да скупи другове, па тек онда да им се заклада уступи. Ослобођена Которанка вратн саветодавцу услугу обичним начином — незахвалношћу, али се он ипак теши оном народном: „чини добро, не кај се." И ако је ово иричање тако удешено, као да је у њему изнесен какав локалан приморски догађај, инак је ово врло стара прича. Није немогућно да се овакав мотив налази и у нашим народним причама, одакле га је могао Љубиша узети, али ако га има ту, ипак није оригиналан, већ из далеке туђине. У зборнику Хиљада и једна ноК 1 (ноћ 605—606.) налази се давнашњи извор Дојчевићева причања под натписом Украден завежљај. Садржина арапске приче оваква је. Имала четири човека хиљаду динара, вежу их у један завежљај, па се крену, да купују робу. Уз пут наиђу на једну лепу градину, оставе завежљај код чуварке, па уђу у градину, где су се до миле воље забављали. Одједном ће један рећи: „имам миришљаве масти; хајде да се на овоме шедрвану измијемо и намажемо косе." „Немамо чешља", рече други, а трећи: „да питамо градинарку. можда ће она имати." Оде један к њој, на рече: „дај ми завежљај!" Она му га не хтеде дати, докле не дођу сва четворица, или бар не нареде, да му га врати. Он повиче онда друговима, који су били подчље, да му градинарка не да, а они, мислећи да чешаљ тражи, иривичу јој, нека му га да,' 2 те тако овај добије завежљај новаца. Чим, пак, дође до њих, ухвати лут, а она тројица, кад дознају све, ухвате чуварку и одведу пред судију, који је тек на велико јемство пусти, да прикупи новац и измири дуг. Сиротица није знада, шта ће од чуда, али је у том један дечко од пет година упита, шта јој је. Она му се, најзад, изјада. Дечко јој најпре затражи једну дихрему за савет, па је научи: „врати се кадији и реци му:" „ја сам се с њима аогодила, да им завежљај вратим, кад ми дођу ева четворица Учини она тако, а кадија позове ортаке и упита их, је ли одиста било тако уговорено. Они признадоше, да је тако, и кадија пресуди, да доведу и оног четвртог, п? ће добити свој новац. Тако се чуварка ослободи беде и оде кући без икакве штете. * Сличност је, као што се види, веома велика. Ипак, не би се могло лако иотврдити — нити о томе имам намере — да је позајмица непосредна, ио свој ирилици је и до наших народних прича дошао овај мотив, и тек је одатле могао Ст. Љубиши да послужи као нодесна грађа. Занимљиво је још и то, да није ово једина причица Љубишина која има сличности са причама из Хиљаде и једне ноИи. Београд Јер. Ж. 1 Таизепс! иш1 ете Иасћ^. Аиз (1ет АгаМзсћеп ићег1га&еп уоп Мах Неппт^. 1|е1р21§. Уег1а^ уоп РћШрр Кес1ат. 2 Овака мајсторија примењена је и у многобројним вариаитима наше народне чрцче Поп и слуга.