Prosvetni glasnik

310

1ГР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

тежаху и писари наравно за једним заједничким језиком, стараху се да избегавају оно што је из наречја и радо се управљаху по каквон аукторитету, који би био припознат у ширим круговима. Писмена, која излажаху из господарских канцедарија, била су као угдед„за принатна дица. Што је канцедарија била значајнија, у колико су многобројније и брижљивије биде њене израде, у толико је морао бити и значајнији њен утицај. Прво место међу свима припадало је царској канцеларији. То су биле силе, које су радиле до у средичу 15. века. Нова Фаза наступа са проналаском штампарске вештине. Преписи су се могли лако подешавати према разним захтевима времена. и места; списи умножени механичким помоћним средствима остајали су за увек стално у једном непроменљивом облику. Они су били најподеснији угледи, који су се најлакше могли добавити, а због свога међусобног подударања имали су и највећег утицаја; они су уједно морали свуда створити свест о врсдности једнога заједничкога језика. Зацело није случајност, што се израз „заједнички немачки језик" поЈављује на неколико година после проналаска штампарске вештине'. И то не због тога, као да је већ тада био јодан заједнички немачки језик већ што беше схваћен идеал, што се свесно тежаше за тим, да се стресу окови од наречја. Повољне прилике су убрзо помогле, да се покаже изваредна вредност новога нроналаска. Он стоји на прагу једнога века са најживљим умним полетом. Васкрснуће класичне старине, велика геограФска открића, устајање против владарке цркве: на најразније стране прошириваше се видик, свуда примамљиви погледи у неслућене области, свуда нове задаће; са страсном чежњом и потиском, учећи друге и себе, духови тежаху напред; штампарска вештина даваше средстава за тако изванредно повећани умни саобраћај. Овај покрет није био у свакоме погледу новољан за немачки језик. Хуманисти су у латинском језику нашли боље оруђе за мисаони свет,

1 Место садашњега назива »ЗсћпЉргасће* за немачки књижевни језик, који је назив постао у 18. веку, раније је за исти појам уиотребљавана реч; »^ететеа Г)еи1жћ« (»јЈетет* у смислу »аП^етет«; в. К1и{*е, Е1уто1. Л^оНегћисћ, 6. нзд. стр. 140; упор. Е. МагИи, 2иг СгезсћЈсћге Лег ДеиЈзсћеп бргасће у наведеним ВеШе&е (1. бргасћу., 21, стр. 6. и у нашем изводу: »Нешто о промени у значењу речи у немачком' 5 у 1—2 св. »Наставника« за 1906., на стр. 43.). II данас се са речју »ВсћпЛзргасће« спаја појам једнога вемачкога заједничког језшса, бидо да се он пише, штампа или говори. Ово име »бсћгШзргасће* је у свари незгодно изабрано, јер реч »8сћпГ4* увек подсећа на сам рад нисања, а драви ночеци немачкога књизкевнога језика су у штампаном нисму; немачки заједначки језик је ттампани језик, производ штампарски. (Н. ^ипЛегИсћ, Баз 8ргасћ1ећеп 1п с1ег Мппс1аг1:, ВеЉ. (1. бргасћу., 12—13, стр. 36—37). Преводилац.