Prosvetni glasnik

330

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

може изабрати што је за њу најподсснијо ирема характору, особоносгима, средствима и др. Доло јо израђеио јасно и нрегдедно. Изврстан прегдед о развитку научних библиотека у Номачкој а иароччто у Пруској налази се у спису: Каг1 Вгха^гко, Еи1шске1ип§ иш1 §е^ешуаг(л§ег 81ан(1 <1ег \уЈ8зепбсћаШЈсћеп ВИзНоЉекеп 1Јеи18сћ1ап(Јб тИ ће8опс1егег Вешск81сћи§'ип§ Ргеиззепб (Лајпдиг 1893, чини 5. свеску његове збирке: 8атт1ип§ ћ1ћНо1ћек8№1880п8сћаЛНсћег АгћеПеп). И ми смо прегледади овај рад заслужиога библиотекара и пређашњега проФесора библиотекарства на университету у Гетингену и мислимо дајо умосна жеља Улрихова, да га ко год поново изда. Даљи су штампани извор: Р. 8сћ\уеике, АсНезбћисћ с!ег (1еи1зсћеп В1ћНоШекеп (Лајпциг 1893), у коме су подади и за већину средњешколских библиотека у Немачкој 1 , и \\ле8е — Јппег, I)1е ћбћегеп 8сћи1еп1п Ргеизбеп. Шз1(ллзсћ — з1а(лз<лксће 1)агз1с11ип^ (Берлин 1902), важно због података. Ну, као што је напред речено, док се о књижнидама и књигама за ученике и младсж уопште врло много расправљало и расправља, о школским а нарочито наставничким библиотекама немамо скоро ништа. Јер, поред две расправе од ире скоро 40 година, једини, стари али изврстан мали спис о том јесте: Е. Рбгз^етапп, Иећег Ешпсћ1ип»- ипс1 УепуаНип« \'оп 8сћи1ћ1ћНо(;ћекеп (Нордхаузен 1865). И ако је већ четрдесет година прошло од изласка Ферстеманова делца, те је у по нечем застарело, инак је оно, као што вели Грозел ' 2 , „књига, која на тако јасан и прегледан начнн даје упутства за уређење и поиисивање споменутих (школских) библиотека, да се може препоручигп не само њима. већ и уопште мањим библиотекама". Ко год нрочита ову књижицу, може се, као и ми, уворити о тачности Грезелова суда, са којим се погпуно слаже и Улрих. Набројена ошптија и гдавнија дела, поред јш неких списа и расправа, послужида су иУлриху као штампанн извори зањегову књигу. Улрихов спис у својим основама је предавање, које је писац држао на два скупа друштва берлинских гимназиских наставника. У нешто проширеном облику то је предавање најпре изишло у познатом часопнсу немачком: /^еНзсћпН 1иг (1аз 6утпаз1а1теебеп ИУШ (1904. год.), н одатле је са малим ноиравкама засебно одштампано, пошто му је додат „увод" (стр. III—XIV) и регистри, — стварни регистар, списак лица и писаца и списак места, — чиме је олакшана употреба ове књиге. Треба додати, да је поменути скуп усвојио предавачеве мисди нарочито о давању књига на читање у самој библиотеци и о уређењу ручне бибдиотеке за наставнике \ 1 Таквих адресних књига има и за бибдиотеке других држава; за Русију је о хом рад Водтера, бибдиотекара Императорске Академије Наука. 2 Нав. дедо, стр. 27. 3 Ератак извештај о овоме предаваау, који је нама дошао до руку, надази се 2еп4га1ђ1аи Шг ВНзКоЉеквтл-езеп, 1904, св. 11, стр. 523.