Prosvetni glasnik

науеа и настава

329

ми га препоручујемо и у овој прилици, као пгто смо у своје време учиниди и у опширном приказу 1 . Еад је реч о општим библиотекарским делима, да споменемо још два, која истина не стоје у вози са нашим писцем, ал.и такође заслужују препоруку. Французи имају више и опширнишх таквих радова, али ће, барем коликога ми знамо, најподеснији за опште сврхе бити: А. Мап-е. МапиеЛ ргаИдие с!и ђЈћНоЉесааге (Нариз 1896). Ова књига, израђена са великим иознавањем предмета и књижевности о њему, говори о уређењу јавних, университетских и приватних библиотека с нарочитим погледом на Француске прилике, и заузима видно место у библиотечкотехчичкој литератури. Нама Србима најближе а по времену најновије опште дело о библиотокарству имамо на руском језику: Л. Б. Хавкина, Биб.иотеки, ихђ организацш и техникн (Петроград, Суворин, 1904) 2 . Писац чрло добро познаје литературу свога предмета, користио се својим искуством при надгледању рада у највећим руским библиотекама, нарочито у харковској .јавној библиотеци, у којој је члан управе, а сем тога имао је прилике упознати се и са важнијим страним библиотекама Ј . Задаћа је његовој књизи, да издожи основе библиотечке технике и да покаже, како со пракгикује у најбоље уређеним библиотекама. Описани су и простији и сложенији посгупци, тако да свака поједина библиотека

1 Види „Деж)'* 1902. год., св. за авг} т ст, и даље. - Књига је иодељена у 8 глава. У ирвој се глави, посде иекодико иодесних речи о иојму библиотеке, даје кратак исторпски преглед о постанку и развитку бнблпотека; за тим се говори о садашњим великим библиотекама у Паризу, Дондону, Петрограду, Вашингтону и Токију, после чега се ирелази на говор о научним и онштпм библиотекама, о народним библиотекама и, напослетку, засебно (стр. 67—89) о библиотекама у Русији, које су од времена реФорама Петра Великог измениле характер и рад, јер су дотле ноглавито служиле за верске ствари, а од тада су одређене да служе науци и, у најновије време, народноме преосвећивању. Нарочито су у 19. веку основане по градовима многе библиотеке, државне и университетске, градске и јавне, а уз библиотеке у појединим местима има и народних читаоница; даље има покретних библиотека, мање распрострањенпх, школских и других. Друга глава износи дитературу о библиотекарству; глава 3.—6. посвећене су правој науци о библиотекарству — уређењу и унрављању бибдиотека, зградама њиховпм, смештању, уређењу и удотреби књига; у последњој, осмој главп су показаии закони н прониси о установљавању и уређењу библиотека и читаоница, и, на послетку, изнесене су као нример уредбе двеју јавних и неких народних библиотека и читаоиица. Подесан регистар завршује ово дело, у коме има и 32 лепе слике и 40 таблица ради боље и јасније иредставе онога што се излаже у тексту. Техничка израда књиге је врло добра. 3 За пример о том колико Руси обраћају пажњу уређењу библиотека у туђинп, види наш приказ у »Наставнику" за 1904, св. 3—4, стр. 151—153.