Prosvetni glasnik

511

сиођица др. Ана Тумаркин одликована је од пгвајцарског кантонског савета тнтулом ироФесора, те је тако она први женски проФесор па пемачком унпверзптету. Госпођпца др. Тумаркин по рођењу је Рускиња. а студирала је германистпку на берлинском универзитету и у германистнчком семинару Ериха Шмита. На глас јв изашла са својпх испптпвања односа између Хердера н Канта и историјских испитивања асоцпјационог принципа у естетици. Од 1898. год., када је добила уешат 1е§епсИ госпођица др. Ту .марвин је виђен члан у проФесорској колегији бернскога универзитета. И париски универзитет је ономад добио првог жеиског проФесора. На предлог проФесорског сената парпскога РасиНе Ле§ 8с1есепч од 12 маја т. г. катедра Фшшке понуђена је госиођи др. Марији Кирнјс , жени и вредно.ј сарадници проналазача радиума и бившег проФесора Физике на нариском уннверзитоту Пјера Кирија, који је трагично свршно свој живот нрегажен од кога Кирије је нрихватила понуђено јој ретко одликовање, мнппстар Брпан је тај избор потврдио и тако је нариски универзитет добио нрвог свог женског проФесора. * II. ннтернационални конгрес за школску хигијену. — У Дондону ће 22. јуиа о. г. бити отворен II. интернациопалнп конгрес за школску хи гијену и трајаће до 27. јуна. Напоредо са конгресом биће огпорена п изложба разноврснога маторнјала, који се односи на школску хпгијену и њен нанредак. Ту ће поред осталог бнти изложени иланови за иодизање угледних школа, минијатурне конструкције таквих школа. нланови помоћних школа и т. д. Изложбу нриређује „Краљевски санитетски институт". Свима који се дегаљније интересује за тај конгрес, стоје и сгојаће на услузи месни одбори, који су свој рад у Енглеској већ одавно огпочели. Учешће на конгресу је јавно. Свако, ко се интересује за школску медицину н за рад овог конгреса може бити члан његов, ако претходно иоложи униснину за чланство у 24 динара. Чланови имају право у дебати и предлагања, а сем тога пмају пристуна на забаве, које ће конгрео да ириреди. Ирограм конгреса је овај: 1') Бодизање и уређење школа. 2.) Хигијена приватних школских индустрија. 3.) Методе за исиитивање школске хигијене. 4.) Физиологпја и пспхологија васиитне методе. 5.) Упуство учитеља, проФесора и ученика у хигијенн. 6.) Физпчко васпитање школске омладине и иоучавање ученика у шко .1ској хигијени. 7.) Заразне болести, на које треба нарочиту пажњу скренути. 8) Помоћне школе за телесно и душевно неразвијену децу као за телесне богаље, за неме, глуве, слепе и т. д. 9.) Хигијена школске омладине изван школе, Феријалне насеобине, пастава ученика у домаћој економији и т. д. * Санитети просвета у Француској. — На нредлог главног санитетског савета министар нросвете унутио је распис управитељима свију средњих и основних школа и забранио је, да ученици, који су боловали од које ниже наведене заразне болести носле нрекужене опасностп као реконвалесценти још извесно време не смеју школу походити.