Prosvetni glasnik

наука и настава

111

образујући у оба случаја пупљењем ведики број нових ћелија, сличиих споридијама код ШШадо Сагђо, помоћу којих се може болест да шири много јаче. Кад аскоспоре или ћелије, постале из њих, изађу из асака, бапке отпочињу да вену, да труле због наеељавања разних врста буђа и обично отпадају много раније него што су здрави плодови отпочели да руде. Ваи асака и аскоепоре и ове ћелије, ако су се образовале, разносе се ветром, падају на вршно лшпће шљива, клијају и развијају у њему хиФе, које се спуштају кроз лисне дршке у младе гране, али увек без јачег разгранавања, а из њих узимљу само толико хране, колико им је преко потребно за одржавање у животу. Због тога изгледају заражено лишће и гране здрави, без икаквих симптома обољевања. Како хиФе не могу да продиру из млађих грана у старије због њихових очврслих ткива, то се Тарћппа Ршш налази у првој години по зарази у леторастима из те године. Друге године прелази из њих у младе леторасте, остајући при том у снази и у прошлогодишњим. Обично пак у трећој или четвртој годинп отпочињу да ишчезавају хи®е из оних делова грана, који су били заражени као леторасти прве године. Ово ишчезавање долази вероватно отуда, што се из камбијума стварају нови слојеви лике, кроз које се врши поглавито пренос прерађене хране, и хиФе морају да угину немајући довољно хране у старом слоју лике и немогући да улазе у нове услед очврслих елемената онога слоја, у којем су, кроз који им се ваља прво пробити. Штете од ње могу бити доста велике, јер услед ње може да пропадне по каткад читава половина плодника, развијајући се у бапке место у здрав нлод. Ширење болести сузбија се кидањем и уништавањем бапака пре, него што су се асци развили на њима, пре него што су постале у асдима аскоспоре, које би је могле да пренесу и на дотле здраве шљиве. Али сем сузбијања могу се заражене шљиве и да лече, ако се просто са њих одсеку не само сви они болесни леторасти, на којима су постало бапке, и који се због тога лако могу да распознају од здравих, већ и њихови преци за последњу годину или две. Врло је раширена код нас. Пок. ВојиновиК налазио ју је на шљивама око Боограда, СимиК на нтљивама и трновима око Врања, Ранојеви& на шљивама око Топчидера и на трновима око Ресника, а ја сам је налазио на шљивама око Крагујевца, Сталаћа, Крушевца, Лапова, Кладова, Доњег Милановца и на трновима око Крагујевца и Сталаћа. б. РоЈузвдта гићгит Ти!. Напада на лишће свих врста шљива. Кад се заражено лишће посматра на 20 до месец дана по зарази, виде се на обема странама њиховим један или више црвених котурова, који могу по каткад да буду толико велики, да заузимају читаву половину листа. Црвени котурови обично су нешто дебљи, меснатији, од осталих здравих, зелених партија листа, нарочито на доњој страни, на наличју. Кад се 8*