Prosvetni glasnik

просветни гласник

СКЛОНИШТЕ И БРАТСТВО У ИМЕ ЦАРИДЕ НЕБЕСНЕ У ПЕТРОГРАДУ, (свршетдк) IV. Организацпја и -живот Скдоиишта у иие Царице Небесне. Уђимо часом у Склониште у имо Царице Небесне. То је ведика, нова зграда на четири спрата, која .је подигнута одмах до мале и потамнеле куће, где је ирви пут почео скушвати сакату, епидептичну и идоитску деду покојни архимандрит Игњатије. На првом спрату те зграде, која је освећена 15. септембра 1902. године, надази се Болничко одељење (Лазаретное отдћдеше) за потпуно беспомоћну дсцу идиоте и сакате. Она несрећна деца ништа не разумеју. Она не само да не умеју сама јести, него с муком гутају и меку храну. Сестрама — ко су те сестре и откуда су, рећи ћемо мало посде — врло јс тешко неговати их. С каквим стрпљењем ваља их хранити, како .је тешко превртати их и купати, да им се не произведе бол! Скоро су сва та деца сдепа и нема, На истом спрату налази се и Немарно одељење (Безпокоиное отдћлеше). Овамо се мећу она нес[»ећна деца, која су опасна како за себе. тако и за друге људе. Ето је на пример несрећна Зина, донесена у засебном вагону из дадеког, хладног Сибира. Тамо опет седи Њина. и игра се с дутком: не ирилазите јој бдиже, јако ће вас ударити... Насрећу, кад се с њима лепо и добро поступа, многа од те доце смире се и прелазе на други спрат, у Дечји врт (Фребедевское отдћдеше). Овде је сасвим друкчије, лепше: пред вас излазе весела дечица. Истина, и она су се много напатила, из очију им не сија дечја радост, али куд и камо се раздикују од раније поменутих. У њих већ има •колико-толико свести, нонека од њих могу познати људе око себе, поиграти се играчкама, а понека умеју понешто и отпевати. У великој светлој соби покупида су се деца. у круг, у средини стоји Оља, која прва почињо при певању. Она иати одјаких, ужасних напада. Њезина мајка, рођена мајка, обесида је, жедећи се избавити десетогодишње ћери, која јој је сдужила као укор за њену прошлост. Ено га где седи на столичици код столића сакати Еоља, тражећи тоња (коња). Његова мати, истерана од Фамилије из куће, донела га је у Петроград из одаљеног села, али нико није хтео примити жену на рад с бодесним дететом; доведена до очајања, она остави дете на црквене степенице, одакле је преко полиције Коља допао под кров Царице Небесне. Ето је и мада Верочка: кад је дошда у завод бида је дивља, запдашена зверка, још прошле (1901.) године, на пример, умадо ни.је