Prosvetni glasnik, 01. 03. 1907., S. 47

НАУКА II НАСТАВА

193

само еметају проФисионалним проповедницима, или, тврдогл.авији, немилостивији, желећи да утичу више на чуства него на душу, тежећи више материјалном но моралном прогресу, — стављају они пред дотле наивним људима, питања, која их доводе у јалова, ако не опасна узбуђења. Кад се реФорматорски дух пренесе са вшпих на ниже класе, он лако постаје дух револта и рушеаа: јављају се социјализам и нихилизам. Критика се није ни најмаае преварила, кад је огласила за опасне каменоломце „иронију упућену на адресу наше индустријске цивилизације", која још није била у стању да ослободи раденике од тешкога посла. Гледајте на нример најстаријег међ' н,има: „очврстале му мишице дижу се и спуштају одмереношћу иолуге. Ево, то вам је механички човек, или још боље механизиран, у очајном стању у ко.је га је довела наша сјајна цивилизација, и наша несравњена индустрија-. Његов млади друг још је у жалоснијим приликама. „Спутан пре времона ланцима кулука, већ се расклиматао, рамена му се иогурила, корак му млитав. пале му чакшире, јер у беди и заборавио је на своју личност. и на лакоћу, хитрост својих осамнаест година. Смрвљен у момаштву, неће дуго ни живети. Тако модерно робовање сатире читаве нараштаје још у раштењу њиховом, и тако постаје пролетеријат". Беранжеови О-иеих умели су бити и радосни, а Рудари Иетра Дипона били су меланхолични: N010 П0И8 рШгопз аи §гапс1 бо1еП Е1; боиз 1ез уег(;8 гатеаих (1ез сћепез. Каменоломци су у оној душевној утучености, после које брзо долази буна. .Јер не будо дуго па се жалопојке претворе у горко сажаљење, а сажаљење у неодољиве жеље. У Жерминалу избија штрајк јер тако хоће логика ствари. Оно можда та логика тражи и шта више. Фикција у Жерминалу, ночела је оно једном и да се остварује. И зато, не може се никад сувише често нонављати оно, даје историја често доприносила стварању романа. Роман то данас враћа историји, јер роман све више и више ствара историју. Нема спора да Је беда људска велика поука за људе, нарочито кад беда долази као праведна казна. Али колико је опет незаслужене патње, које у овом свету немају никакве накнаде! Па онда, ма како да су у животу многобројне, оне су расподељене. Оне су, као и они јексери о којима говори Босије, који гледани искосо с једне стране образују једну непрекидну линију, и ако су јексери ударени на растојању један од другога. Али у драми и романима дидактични реализам као да сматра'за дужност да увеличава натње ако нису баш тако велике, и да их прави несношљивим ако су озбиљне.