Prosvetni glasnik

242

ЛРОСВВТНИ ГЛАСНИК

од 1899 године имајући у виду на једној страни колико је за успешно учење Српске Историје потребно деци да се упознају бар с основима топограФије Српске Земље, и на другој страни како на тава из Земљописа у основној школи није довољна да децу из IV разреда за времена, и бар у најглавнијим потезима, упозна са тереном историјских догађаја и рада знатних историјских личности, о којима уче у уџбенику, поставио је још један захтев: да уза сваку слику дође кратак опис оне српске земље у ко.јој се догађај збива и оних места која се у и.ему спомињу. Дакле, наставни програм одредио је које се наставно градиво има обрадити, прописао је какав се распоред има учинити од њега, захтева допуну историјској настави у оним описима топограФским и лоставио је захтев: да се уџбеник изради у низу истпријских сдика. А стечајни акат од 23 јуна 1905 године усвојио је тај програм од 1899 године и допунио га само у толико што тражи да се у уџбенику поред политичке историје „довољно истакне културни развитак Српског Народа". Ова.ј накнадни захтев из стечајног акта служи само као допуна програму а не као измена захтева у њему. Њим није нимало измењен ранији захтев: да уџбеник мора бити израђен у виду једног низа историјских слика у хронолошком реду ; љим није измењен ни број предвиђених слика нити пак предмет сваке од њих; а још најмање да је избачен захтев из напомене штампане на стр. 13" „Наставних планова и програма за народне школе", којом се тражн „уза сваку слику кратак опис оне српске земље у којој се догађај збива и оних места која се у њему спомињу (све на маии)". И зато што и стечај има у виду програм од 1899 године, иа га једним захтевом само допуњује, могло се очекивати да ће иисци рукописа послатих на стечаГ водити рачуна о тим захтевима, и у толико нре што то категорички захтевв чл. 9 Правила о штампању уџбеника. Али они то нису урадили, као што нису ни писди штампаних привремених уџбеника. По програму се није управљало ни при одређивању количине наставног градива нити при његовој нодели и обради, а већ о изради з^џбеника у виду низа историјских слика немр овде ни помена. Захтев о изради уџбеника у сликама схваћен је рђаво као и онај из стечајног акта о довољном истицању културног развитка Српског Народа. Кад је програм захтевао обраду Српске Историје у сликама, онједовољно јасно казао да уџбеник не треба радити као систематски уџбеник већ да се за сваку ту малу целину, названу „слика", иађе крупнијих историјских догађаја и историјских личности који ће послужити за стожер осталом наставном градиву. Те су слике посебно израђене мале и заокругљене целине, које се нижу хронолошким редом, и где се сви подаци групиглу око најистакнутијег и за слику најкарактеристичнијег догађаја, око најистакнутије личности историјске, или су груписани према једној идеји, која се огледа како у раду тих истакнутих личности тако иу догађајима сваког малог периода обухваћеног оквиром слике. Дакле, у свакој тој малој и заокругљеној целини, према томе шта је у њој најкрупније и најнодесније да нослужи за стожер свима подацима, истиче се или догађај нли личност или каква идеја То су најкрунније чињенице према којима се чини избор осталих, тако да ове споредне буду допуна главној и да све укупно чине једну целнну, једну слику, у којој ће ученик, без нарочитог упућивава, лако запазити оно што је у њој најглавније, да би потом запамтио и иојединос.ти, које са главном чињеницом у слици стоје у нераздво.јној вези. При изради ових слика колико је потребно познавати чињенице историјске, два пут више потребно је умети их одабрати, распоредити и довести