Prosvetni glasnik

249

при руди нити их могу имати, ношто сви нису у ириликама да до њих дођу. То исхо вреди и за карте. Зато ми мислимо да иисце, који се буду такмичили на новом отечају, треба осдободити те дужности, па нека се иостарају да даду што бољи уџбеник црема захтевима који се буду иоставиди у стечајном акту, а Министарсгво Просвете неке при.мн на се да уџбеник снабде сликама и картама. Овај иосао захтева новчаних издатака који иремашају моћ такмичара и мислимо да није ираво да, ови, иоред свог труда удоженог у израду текста, утроше приличну своту новаца на слике и карте, које треба нарочито радити за ову нрилику и тек кад се има готов и деФинитивно уређен текст. У место сиромашних такмичара посао око овога нека на се прими онај који ће, поред свих издатака, од тако израђеног уџбеника имати доброг ирихода, и чија је дз г жност да се стара о правиллом ва€питању иодмлатка, о просвећивању свог народа и о нацредовању у изради уџбеника — а то је држава. Захвални Просветном Савету на иоверењу У Београду, 22 Фебруара 1907 год. Јов. Н. Томик Д-р Мил. Н. ЈовановиК Ђ. С. Којић Савет ,је усво.јио овај реФерат г.г. реФерената с тим, да се распише нов стечај за израду ове Историје и да у том стечају треба имати на уму напомене изнесене у овоме реФерату г.г. реФерената. У име хонорара за реФерат о овим Историјама г.г. Јовану Н. Томићу, д-ру Миливоју Н. Јовановићу и Ђорђу Којићу одређено је свега четири стотиие С400) динара. Овим је завршен овај саветски састанак.