Prosvetni glasnik

256

иросветни гласпик

иотпуно наступидо, зато и сазревање интелигенције, тако да се изразимо, т.ј. потпуио Формирање, и израђивање традиција на овом пољу, још су у току развића. У граду интелигенција побеђу.је. На.јдаровитији и најобразованији долазе до положаја части: власти, општег уважења и иоштовања. Остали теже да их достигну. И тако варош, која према селу представља у погледу интелигенције, један велики корак напред, сама она израђује ступњеве друштвених радова ио интелигенцији. Обично на прво место долазе виши чиновници разних државних надлештава, па онда нижи чиновници и напослетку трговци и занатлије. У оваким ириликама трговци богаством својим можда и нобеђу.ју, али они ипак са достојним уважењем односе се према врховима интелигенције. Брачни живот у свију ових редова јавља се као нормална појава, жена увек прати мужа и муж се, кан службених послова, у друштву никако и не нојављују без жене. Жена треба увек да буде тодико образована да репрезентира положај свога мужа. Овај градски живот и ако је тек у развијању израдио је неколико тииова, које је теже раздвојити, али нама се чини да се у њему разликују три основна тина. Место досадног ониса појединих типова ја ћу покушати да то у слици представим. Замислите себи један дом, у чпје двориште чим сте ногом сгади, одмах нознајете неку необичну чистоту, ред; видите башту цвећем засађену и лепо оплевену; видите домаћицу где с раног јутра обиђе све, издајући потребне заповести и наредбе; видите, децу, пуну, једру, чисту, где по кући и дворишту одају, вршећи потребне послове; чујете глас удаваче где пева. распремајући по собама; или радећи ма што год; видите мужа који од куће полази и жена га до капије испрати са пријатним осмејком, узимајући са хаљине његове и иоследњи листић што је на њега од дрвета пао. Дође ли време ручку сви сакупљени у највећем реду око стола стоје, и чекају знак домаћина да седе или ручају; дође л.и време вечере, исто тако. Ето, то вам је тин ирвог, најстаријег обАика градскога живота. Жена овде ради као кртица и кућу своју не сматра као тамницу, а брак као окове: нанротив у раду тражи забаве, а у успеху највеће задовољство и уживање. Да бисмо оцртали другу тип потребно је засмити кућу у којој жена некако се пријатније осећа кад је ван куће: у каФани, позоришту, орФеуму итд. Она воли своју кућу, она се за њу брине и стара, издаје и она млађима све потребне заповестп за ред и чистоту, ади јој је тако пријатно кад је у друштву, кад није под својим кровом па макар то било и у туђој кући. Све оно што јој смета да буде слободнија и да може „изићи", она не воли. Воле и децу, али тек да их није много, два, силом три. На и то да просто човек залуди и заглупи поред те депе, ништа да не чује, ништа да не види; све у кући; те слабо, те болесно, лекари, лекови, и што би могао човек да се про-