Prosvetni glasnik

258

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

"вију државних и друштвених установа, где би она равноправно с мушким правила каријеру своју. Та жена неће да буде више роб, као .Ђудско биће хоће и она да је слободна. Модерна жена не налази више среће и задовољства у кући и породици. У браку види окове, браком се окива већа половина рода људскога (женски пол) да се не би интелектуално могла развити, те да не уме познавати и ценити себе као правог човека. Брачни живот, који за себе сматра као највећу срећу и еооска и варошка жена, ево, како га характерише нова, модерна жена: „баш та жена (у браку) протестује, што јој је брак наметнуо еамо ту дужност да чува куКу и рађа децу, или боље рећи што јој се живот свео само на те две дужности. Протестују баш оне жене, које су материјално толико осигуране у друштву: да би се могле одати ревносно тим породичним дужностима. Ако је такав брак без деце, ако се сва дужност те жене своди на то да чува кућу — да буде домаћица, да буде допуна намештаја и уживања човекова, — та жена већ не осећа само досаду и протест свог пониженог ја, као човека; код ње досада пролази у учмалост. Осети да је само за то у кући: да не мисли ни о чему, да не чини ништа, што се са тоном добре куће не слаже и да у друштву човека, који јој осем задовољења физичких иотреба не може и неће ништа да да. Та задовољна жена, осети на Д Н У Душе, да је метреса и то досада метреса несносног господара. 1 Ако рашчланимо ове мисли добићемо овај закључак. Уздизање пнтелигенције у жене до максималних граница чини је да дође до свести о својој полној индивидуалности. Као такова она хоће да живи само за себе, не тежи више да одржава заједницу ни с ким. Брак као досадања установа која везује оба пола доживотно прави је оков за њу, у таком браку она себе види разочараном, униженом до најобичннјег намештаја у соби. Нова жена хоће да мисли, хоће стручно образовање; још нешто више, хоће специјализирање у науци, хоће да буде проФесор универзитета... У животу хоће слободе, неограничене слободе, ништа да је не везује: ни брак, ни кућа, ајамачно ни деца, јер нова жена не воли „да чува кућу и рађа децу". Сем ове крајне струје у нас има и друга једна умеренија, која одступа чак и у томе да тражи потпуну равноправност с мушкима, пристаје и на брак ако дотична особа буде одговарала њеним осталим захтевима, итд. Ево то мишљење: „Г-ђица Ширмахерова и ако је иначе јако прононсирана лристалица женског покрета у најширем обиму, разумела је одмах да Србија није земља где би женскиње требало да траже право гласа, а да не изгледа смешно. С тога се г-ђица у том погледу доста ограничила, и није пропагирала за ову идеју, која би код нас била апсурдна. У земљи где политичке при-

1 Живот, св. мај стр. 289. год. 1906. чл. Породица.