Prosvetni glasnik

260

КРОСВЕТНИ ГЛАСННК

живота поагају све вшпе таки да се у напредовање њено мора веровати. Преко ње се дакле не сме олако прећи, јер неправилно решено ово питање, може имати веома штетних последица у нашем будућем животу. 3. Паралела изме^у женског покрета на западу и у нас. Живот друштвени у ма ком обдику узет, вазда носи нечега органског у себи. Као оно организам и он се развија прво у висину па онда у ширину; даље, и он има своје иериоде старости. Као и човек тако и друштво пролази кроз три најгдавније мене: младост, зредост и старост. У животу младих народа и држава опажа се преимућство Физичке силе, ту је све жељно живота; млади народи са неописаном јачином бујају и развијају се. То је махом период кад се држава ствара и ту се отвара лавовска борба противу свију оних, који желе да спрече њено напредовање. Одмах за тим настаје доба зрелости, ту се већ осећа нреимућство духовних моћи над физичким: уређује се сада држава, опажа се напредак на свима пољима културног развитка, ту двета ФилосоФија, литература, уметност итд. Напоелетку настаје перпод опадања када све почиње да се клони заходу своме, онда настаје доба декаденције и то на свима пољима живота. Може организам бити још јак, може се дуго одржати, али тек нема онога цветања и напредовања као раније. Историја је пуна тих примера. Ако сада поредимо исторпјски тренутак живота западних народа, са историјским тренутком живота нашега народа видећемо да западни народи представљају, по свима знацпма судећи, оно доба живота када је подне превалило; а наш народни живот представља период младости. Да докажемо ту мисао. Западни народи имају дугу историју за собом. Сви су они на слободи живели, на слободи расли и развијали. Благодарећи том чиниоцу они су засновали своје државе, раширили их до могућих граница, и по том стали унутра уређивати односе појединих друштвених редова. Као даље мерило можемо узети њихов културни развитак: ФилосоФија, литература и уметност могу нам овде најбоље помоћи. Кад се у Јевреја појавила књига „Екдезијаста", то је био већ довољан знак да нација не иде више напред. Исто тако код Грка, кад се појавио Пирон са својим скептицизмом, тојебио знак да творачки дух малаксава. Не више наде удивају нам савремени правци фидософски почињући од Нове Кантовске Школе и Позитивизма па све до Ничеа са његовом морадном девизом: „аПев 13(; ег1аиМ", па ма то бидо „(1ет Пђегтепвсћеи". Ако ФилосоФија даје основни тон духовнога живота уоиште то литература махом разређује те идеје. Ако су Гете и Шилер попударисати Кантове основне идеје, онда Судерман и Хауптман јесу израз