Prosvetni glasnik

■262

Ш'ОСВЕТНИ ГЛАОНИК

где се отац редовно стиди пдода своје љубави, а мати гдеда на сваки начин да се отресе терета. Зато број ванбрачне деде сдужи увек као мерило моралости у једнога народа. Како у овом иогдеду стоји Француска доста је да наведемо ове податке. Године 1881 број ванбрачне деце био је 60.079, а у год. 1884. био је 75.754. У Немачкој 1890. год. било је 2,060.654 новорођене деце, од тога броја 179.644 ванбрачних. Као треће мерило морадне јачине и цвстаља једнога народа узима се обично простптуција. Ма да је овде и поред највеКе нажња веома тешко похватати тачне податке ипак и на основу оних података који се могу прибрати, може се тек судити о правом стању н>еном. Тако 1889 год. у Паризу утврђен је био бро.ј женских којима је то бидо занимање на 120.000 особа, годпне пак 1900 ова је цифра дотеривада до 300.000. Не стоји много боље ии са другим ведиким варошима као Бердин, Беч, Петроград итд. Од овога пак највише страдају приморске вароши. За Хамбург је још 1860 год. утврђено да је свака девета жена проститутка по проФеси.ји. Наиосдетку, као посдедица горњих Фактора јавља.се број сексуадних бодесника. И ма да је и овде веома тешко утврдити тачно приближну цифру ипак ма како оне нетачне биде може се бар прибдижно ценити право стање. -Тедан проФесор у Берднну говорећи о стању сексуадних бодести у Наризу вели: неће ништа преуведичано бито ако се за цедокупно париско становништво постави на 90°/ о Дакде од 10 становника 9 су иди бодовади иди бодују. За друге вароши овај проценат знатно опада, ади као меридо овде се обично узима број декара специјадиста за горње бодести. Исти проФесор у даљем свом говору о Бердину рекао је: пођите по најживљој и најлепшој бердинској улици и .заиазићете ово, у партеру су радње, на нрвом спрату станују лекари -за сексуалне болести и адвокати, на др}гом и трећем трговци; а лекари: очни, зубнн итд. морају да се клоне но цео километар од центра, јер немају тодико нраксе да би могди тамо становати. Какву нам општу слику даје запад? Трснутак који запад преживљује јестс декаденциЈа. Она се простире на физички живот характеришући се изумирањем нација, а тако исто и на духовни живот опадањем духовних сила. Жена, која се по свом природном ноложају, јавља као чувар куће и деце у старини не налази више дражи у том нозиву, она тежн индивидуадизму; хоће да живи само за себе, и ужива по свом нахођењу. За то јој потребна интедигенпија; даље, помоћу њс има да створисеби: ирво, независан положај удруштву; а друго, да схвати свеколике тајне живота. те да би се у њему могда кретати Брак је окива, он јој ограничава сдободу кретања, пород исто тако. Напосдетку, грех би био рећи да она пород не воде, то би уостадом бидо неприродно, ади кад би некако могдо то бити тако, да јој он