Prosvetni glasnik

588

1ГР0СВЕТНЦ ГЛАСНИК

гра<иија и историја Швајцарске, занатски рачун, занатско књиговодство, хемија, Физика. То су у главноме нредмети, ади пошто се та шкода дели на оде.Ђења по заиатима, разуме се да свако одељење има и своје снеција.1не нредмете. Одељења има пет: 1) опште и припремно за уметничке занатске шкоде; 2) за ФотограФСке шегрте; 3) за зидарске шегрте; 4) за механичаре и 5) за едектротехничаре. Осим ових одељења подешавају се курсеви за столаре, браваре, зидаре, кројаче, обућаре ит.д. Има чак и одељење за куварице. Оне се ту уче и практички „да кувају здраву, просту и јевтину храну". У занатским шкодама раде 84 наставника, 24 наставнице и 3 помоћника — свега 111 наставника. Занатске шкоде у Цириху издржава варош Цирих, кантон Цирих и репубдика Швајцарска. У 1905. год. за њих је дада помоћи држава 87.350 дин., кантон Цирих 40.490 дин., варош Цирих и Винтертур 9.015,80 дин. — свега дакде 136.855,80 дин. Осим ове номоћи школа троши и све оно што деца зараде у радионицама. 3) Уметнич^а занатсЈ ^а гш^Осла . И у овој школи има сваки занат своје одељење, на према томе је и наставни пдан удешен. Одељења има девет: 1) за декоративно сдикарство, 2) за модедисање, 3) за каменоресце, 4) за дрворесце, 5) за вештачко цртање, 6) за учитеље цртања, 7) за керамичаре, 8) шкода за текстидно цртање и 9) за стодаре. Настава обухвата 48 часова недељно. Само стодари имају недељно 54 до 57 часова. Уметничка занатска шкода је мезимче циришкога кантона. Она је у неку руку и понос цеде Швајцарске. Под новим директором (г. Жид де Претр) умножен је број наставника и отворена су нова одељења. У 1905Ј6 шкодској години радидо је у тој шкоди 12 наставника и 2 номоћника. Ученика је бидо 124, а радионица 9. Највише ученика бидо је у одељењу за текстидну индустрију (22), а најмање у књиговезници (1). Заступљен је 21 занат у овој шкоди. У 1905. години само за наставна средства утрошено је 18.394-63 д. У вези с овом шкодом је занатско-уметнички музеум (Киив^е»етђетизеиш) и у њем) читаоница и јавна сада за цртање. Све то стоји на расположењу мајсторима и занатдијама у опште. У години 1905. овим музеумом користило се 11.343 дица.