Prosvetni glasnik

590

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је проФесор (доктор медицине и Философије), з<а тим по један инжињер, директор реалке, вештачки сликар, архитект, стодар, вајар. зидар и сдикар. Ова школа има огромну зграду са великим бројем радионнца и атељеа. Оне су снабдевене многобројним моделима, алатима, слнкама, цртежима и т. д. Нор^д ове редовне наставе, општа занатска школа даје сваког семестра ирактичне занатске курсеве. Поотоје ови курсеви: једаи за браварске шегрте и други за вештачке браваре, за књиговесце (курс за шегрте и курс за помоћнике и мајсторе), за бербере, за типограФе (курс за шегрте и курс за типограФе), за кројачке помоћнике, за обућаре (курс за калФе и курс за мајсторе), за сатлере, за тапетаре и још други. У 1905 6 години походило је општу занатску школу: нижи курс (мушких) 173 летњег сем., 248 зимског сем. виши курс , 763 . „ 1071 , „ КипзШаззеп (женск.) 155 „ , 152 „ „ Свега • ■ 1091 „ „ 1471 „ , у практич. курсевима 107 „ „ 346 „ „ Свега • -1198 I ~ 1817 " ГОву школу издржава кантон и варош Базел, а држава јој даје годишњу помоћ од 53.060 дин. Цео буџет износи преко 200.000 дин.

Овако је у главном уређење проФесионалних школа и у другим варошима швајцарским. Свуда се обраћа велика пажња овим школама, те су занати веома развијени и занатска вештина знатно усавршена. На тај начин успели су Швајцарци да. сирече увоз са стране многих артикала, јер све потребе подмирују својим израђевинама. Организација проФесионадних школа у Швајцарској, нарочито Техникума, привукла је младиће и из других земаља, па чак и из индустријске Енгдеске. Разуме се да те школе много стају. Сваке године повећава се буџет на занатске шкоде, а трошкове око њих подносе и оиштине и кантони и Репубдика. ПроФ. Мил. А. Костић.