Prosvetni glasnik

722

ЛРОСВЕТНИ ГДАСНИК

РеФерат г.г. Радосава Васовића, Радоја Дединца и Димитрија Ј. Соколовића гласи: Главмом Просветном Савету Писшом Гдавног Просветног Савета СБр. 32 од 22. марта опе године, упућена су нам на преглед и комисијску одену два Атласа Краљевине Срвије и Сриских земаља, који су намењени за ручне књиге ученицима IV. разреда народ. школа. Комисија је поверени јој посао извршила и сматра за пријатну дужност да поднесе извештај о томе. ГеограФска настава нзостаје иза свих наставних предмета у основним школама, за н>у се може рећи: она не даје ученицима ништа од онога што се тражи од савремене наставе тога предмета. Она је сада у школама, преко воље свих меродавних Фактора, сведена на најпримитивнији вербализам. ГеограФско знање о Србији сведено је на голо набрајање места мушких и женских школа, пошта и телеграФа, набрајање планина, река п других предмета, без појма о њиховом међусобиом распореду и зависности једних од других, и без појма од каквог су значаја ти предмети за познавање Отаџбине. После двогодишњег напорног рада наставниковог и убитачног дресирања дечјег мозга због овог предмета, ученици не изнесу ни најелементарније знање о својој Отаџбини при свршетку основне школе. Узроци су овоме двојаки: 1. Главна сметња сваком наставнчм предмету у елементарним школама лежи у рђа«о ногођеном методу т. ј. начину којим се зпање тога предмета предаје ученицима. Ово највигае вреди за ГеограФију. Са.дашња Геогра®ија престала је бити оно што је била у првој половинп прошлога века. Тада је геограФска настава, од почетка до краја, заснивана само на меморији. Сад је меморнја дошла на последње место, да се јави као последица правилног (логичног) разумевања онога знања, што се тражи да се овим предметом обогати ум дечји. У наставном плану за основне школе тражн се, да се овај предмет предаје на два супротна начина. Првн је начин само наговештен у I и II разреду. Он није систематски изведен, већ је остао впгае као неразумљнв наговештај, па се врло ретко практикује. У Д1 разреду је исти начин наглашен — само једном реченицом — даље иосматрање околине — па се одмах прешло на апстрачтне стварн. У IV разреду настава почиње описом Србије у целини, па се нрелази у појединости. 1 Ако ова три захтева нренесемо на педагошке и дидактичке методе, онда би у I и II разреду био индуктиван (синтетички) метод; у IV разреду је чисто дедуктиван (аналитички) метод; у III ра.зреду није ни један ни други, а трећи метод не постоји за наставу овога предмета. Према томе, кад се узме, да се у I н II разреду настава овога предмета у већини не врши, а где се врпш не ради се систематски, како захтевају принцини индуктивног метода у овој науци, онда остаје: да у нашим основним школама географска настава иочива на дедуктивном ме "оду, а тај је оглашсн за најве&ег неиријатеља овој науци у основни н школама.

1 Овде није место критици наставног плана и црограма, али ради лотпуиости питања о потреби Атдаса, моради смо се и тога дотаћи.