Prosvetni glasnik

34

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

да не може бити неког другог доказа ко.ји би. полазећи од ње, хтео да утврди бесконачну дељивоет, а да при том већ не садржи у себи какву противречност. Ја знам, завршава Јум, да ће сваки иатематичар, кад се узму у оцену његови закључци које он доноси на основу Фигура нацртаних на хартији, рећи, да су то прости симболи који имају само да нам предоче и јаснијим учине оне представе духа које су у ствари ирави об.јекат геометриског исиитивања. Ја се с тим задовољавам и ограничићу се само на представе. С тога молим ма кога математичара да ми каже како он замишља додир круга и његове тангенте? Замишља ли он тај додир као додир у ЈедноЈ тачци или нак као да обе линије за читаву једну дужину падају уједно ? Ма на шта се математичар одлучио у сваком случају запада у противречности. Тврди л.и да је додир само у једној тачци, он тиме признаје недељивост нросторних тачака; тврди ли иак супротно, он признаје да ирава и круг падају уједно а то противречи самој природи круга. Овим је завршен најгдавнији део Јумовог третирања проблема простора и времена. Остаје још посдедњи део у коме Јум покушава да отклони замерке које се могу да учине његовом учењу о немогућности представе нразног простора, те да тиме уједно утврди апсодутну извесност свога негирања празнога простора. Јум ту», као што ћемо видети, даје једну нарочиту нсиходошку теори.ју која је на првом месту нетачна, а друго баш и да Је тачна она је сувишна. Јум се, — и то треба имати стално на уму — задржава само на томе, да утврди немогућност празног иростора у иманеитној реалности. За тај циљ пак нису потребне никакве нарочите теорије, нити неки нарочити логички аргументи, кад се већ једном утврди да је у нашем опажању немогуће констатовати празан нростор. Јум је ово друго, као што смо видели, утврдио, ирема томе његово даље третирање те ствари, баш и да је тачно, јесте сувишнб. Ал.и ми ћемо инак и њу да изложимо из разлога што се Јум ту4& дотиче једног врло важног проблема, који је ио нашем разумевању од пресудног значаја но решење пробдема простора и времена, а то је проблем кретања. Сад нрелазимо на критички прегдед досадањег Јумовог излагања. Еао што смо већ наноменули цело његово третирање простора и времена може да се подеди на два дела: један позитивни, други негативни део. У првом делу је важно нагласити ова три тврђења. Прво: Јум изводи да је последњи нросторни елеменат као прост и недељив нама дат како као престава у Фантазији, тако и као имнросија у чулности; друго: да је број тих последњих квантитавних елемената у свакој нашој нрестави крајан, а не бескрајан и треће: да је престава празног простора немогућа, већ да простор не значи нншта друго до ли редну Фарму објеката који су један поред дру-