Prosvetni glasnik
36
ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Јум у току цедог свога излагања истиче свој познати став који гласи: гато је састављено из делова у томе се делови могу разликовати; што може да се разликује може и да се издвоји .једно од другога. Па ако је овај став тачан т.ј. ако се не може да сумња да све оно што је састављено из дедова у њему се исти могу да разликују. онда би те делове морао да разликујем већ у самој мрљи док је нисам од ока удаљио. Пошто пак то није случај, јер иначе сам Јум не би имао потребе да вештачки издваја последње делове једно од другога, погато би их као такве, као издвојене имао у опажању, то је очевидно да мрља и у моменту пред исчезнућем може да садржи у себи делове, премда их ми као такве немамо у оиажању, што ништа не доказује против, јер је очевидно да је цела мрља у себи имала делова, а ми их ипак нисмо могли да разликујемо. Дакле Јумов аргуменат није тачан; он не доказује оно што је Јум желео да докаже, а то је довољно па да се горње тврђење о немогућпости опажања реалних тачака нризна за тачно. Питати се само још можемо шта је навело Јума да тврдиједну такву немогућност, те да на тај начин дође, као што смо видели, у противречност са самим собом? Одговор на ово питање није тежак. Јум, као што смо видели, заједно са Берклијем тврди да је инфинитистичко учење о апсолутној дељивостл простора због тога апсурдно и несмишљено што би у том случају бесконачни мали делови нростора морали да буду дати у опажању. И Јум као и Беркли имају право. Али Јум осећа да би се овај његов аргуменат могао да паралише инфинистичким одговором да Јумов аргуменат у ствари не доказује ништа против инФинитизма, јер као што у опажању нема бесконачно малих делова исто тако у опажању нема и недељивих тачака. Отуда се Јум као што смо видели труди да докаже бар могућност опажања реалних тачака, у чему очевидно није успео. Према томе, тешкоћа је ту како за инФинитисту тако и за Финитисту, само што је она за инФинитисту несавладљива, док је за Финитисту, тако рећи, ништавна. Финитиста има да каже само да су недељиве тачке ту, само су оне тако тесно иовезане једна са другом да их је немогуће издвојити и друго за то што у нашем онажању поред квалитативно различних постаје и квалитативно идентичне тачке, које је као такве немогуће у опажању издвојити т.ј. разликовати јер би то претпостављало могућност опажања иреалних тачака, које као такве условљавају нумеричку разлику квалитативно индентичиих реалних средишних тачака, а ове т.ј. иреалне тачке самом ириродом својом искључуЈу могућност свога опажања. 1
1 Види о томе детаљније у раније наведеном делу: »РппгјрЈеп (1ег Месарћуз1к, уоп (1-г Вгатз1ау Ре1готеУ1С8. страна 302—305.